Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

_— да што плаче најерећнија жена на свету 2 Какав је то облак који сакрива сунце моје -добротворно 2

— Не знам ни сама ва што плачем — трудила се Јелена да се насмеши бришући журно своје суве. — То је некаква слабост која је напшла на мене у последње време. Плачем и смејем се, а не знам за што.

Марија поћута мало, па онда рече, ударајући нарочито гласом на неке речи.

— На моју велику жалост ја сам између многих других проиграла и ту срећу да твоју лепу главу прислоним на моје срце и да ти кажем „кћери моја, дивна снахо моја, олакшај срцу своме, кажи мајци твојој и твога мужа: За што плачеш 22 Међутим, ти си мени повратила једну још за мене могућну срећу на своме свету, ти си ми повратила љубав моје деде. То ми даје дужност да и без твојега поверења учиним, да за Ha век престану твоје сузе, јер ја знам зашто ти плачеш, и ја могу учинити да ти за то никад више не заплачеш.“

Краљица је погледа разрогаченим очима.

— Шта знаш» Од куда знаш И ако си неким чудом сазнала нешто што нико не може знати, онда мораш знати да мени гема помоћи мл утехе.

— Да видимо. Одговори ми само на два питања; Bomum ли ти још твога мужа 2

— Волем га као првог дана када сам га познала.

— А воде ли тебе још твој муж 2

— Он мене воде тако исто

— И ниси опазила да ти је за све године био неверан 2

— Ти не nosmajom Душана када си ми тако грешно питање могла поставити.

Врло добро. А сад слушај светла руно. У дугим годинама мога борављења у манастиру нисам имала много телеене хране, али душевне баш. никакве. Да не бих умрла од душевне глади, ја сам се одоОрељем игуманије набавила из GComyHa sm из Цариграда много књига, старих грчких историка, песника