Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

каквог лекара. Па кад стадох од дуга времена разгледавати и лекарске књиге, и кад наиђох на женске болести л на цртеже које их објашњавају, стадох пажљиво да читам... i

Краљица убриса сузе, престаде дрхтати и стаде пажљиво слушати своју наопаку свекрву:

— Каквих чуда нисам нашла у тим женским 60лестима ! Колико их је јадница главом платило што ву покушале да насилно отерају плод утробе своје, да побаце...

— дар има и таквих чудовишта на светуг упита Јелена с изразом крајњег гнушања на лицу. — Има, срце моје, само их ја не бих називала чудовиштима већ несрећницама. Замисли младу једну жену која је морала да пође за некаквога изнемоглог старца. Он лежи годинама у постељи, цела родбина и сва околина зна, да он за цело то време није ни пољубио своју младу женицу, а ова не могне одолети искушењу па се на један пут осети трудна > Ако до несе тај плод грешне љубави, муж ће је отерати да екапа под туђим плотом, а цео свет ће је пљувати као браколомницу. Њој не остаје ништа друго него да се удави у најближој реци или у бунару, или да пекуша насилно побацивање, да се спасе срамоте, а ако може бити да спасе и свој млади живот...

— Господе — уздахну тешко краљица — да страшпих ли има ствари у животу ! j

— Али, разумећеш да се ја нисам заустављала на тим одељцима књиге да вам журно тражила да видим за што жена по изгледу здрава и у пуној снази постаје пероткиња, и на моје велико изненађење нађох да би све оно несрећне дариде биле срећне мајке, да не би никада дошло до развода њихових бракова да би оне све живеле на престолу до дубоке своје старости, само да су хтеле допустити некоме добром лекару да прегледа њихову материцу...

Пламен стида обузе краљичине блоде образе, ıl она само рече: | :

= Гоје никаак- Је

956