Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Јелена вратила јој је краљички појас, који је игуманија била вратила ризници. Душан је пред свима загрлио своју маћеху и назвао је увасе срдачнаја и истинаја матер краљевства ми“. Вукашина Мрњавчевића одликовао је тиме шло је у:во његовог сина Марка na помоћника великом логотету, јер је било очевидно да хоће да га спрема за наследника Јанићију, за кога је слутио да га неће моћи још дуго имати на томе важном месту. Војводу Јована Оливера произвео је Душан овом

приликом за свога великога слугу, дао му је ранг на

своме двору, који је у Византији имао Јован Кантакузин. Па ипак то велико одликовање као да није Бог зна како обрадовало Оливера, јер је он нетремице гледао „срдаччу и истиниту матер краљевства“ чак је заборавио да одмах благодари краљу.

Душан га је по свршетку свечаности одвео у своју кљет, па кад су биди на само, он га ухвати за уво;

— Је ли ти Ја те проглашавам за мог великог слугу, а ти на то ни главе не обрћеш, него пиљиш у моју мајку као, Боже опровти, гладан мачак у добар комад сланине 2

Оливер поцрвене до иза ушију па паде пред Ду“ шаном на кољена.

— Милост, краљу господине !

— Мислиш ти да сам ја слеп и да не видим како ти, од како смо се вратили из Драча и Авлоне, немаш очију ни за што друго до за краљицу Марију г.

— Милост, где бих ја смео подићи моје очи тако високо 2... |

— Устај, не пренемажи се. Што бајагиг Ти си удовац а она је удовица. Обоје сте још у пуној снази. Она је била краљица, а ти си данас велики домостикус, а ко зна шта можеш бити сутра-преко сутра, ако останеш овакав какав си до сад био. Што је не просиш 2

— Куда бих ја, господару, могао дати њој жи-“ вот, који је она имала као краљица2... |

— To mmžje? Bojmm ce сиротовања у великсм госпоству 2 Ту можеш бити бев бриге. Ја сам хтео још

965