Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

а пема никаквих скрупула. да то га се сви боје. Поред све своје привидне скромности он из далека све спрема за себе. Преко своје мајке, жене у сваком погледу знатне, успео је да добије знатан утицај на царицу Ану и успео је да од ње удаљи све који би могли сметати његовим частољубивим плановима. Али кога није могао уклонити и кеји му после смрти цареве могу постати опасни треба да вабележим патријара Јована и паракимомена Алексија Апокафку. Црквени поглавар нема у себи и на себи ништа свештеничког, сем хаљина и патријарске штаке. Он је увртио себи у главу да патријар треба да управља државом, јер ова треба да је потчињена цркви. Он је већ себи израдио право да окити свилом и златом своју камилавку, да своје наредбе потписује дрвеним мастилом, и да носи пурпурну обућу. За њега сам сигуран да ће покренути и небо и земљу семо да и он уђе у царско намесништво. Што се тиче Апокафке, он је пореклом никоговић, зли гибак и вешт сплеткар па је успео, у многоме благодарећи Кантакувину да бе дочепа највећих чиновничких звања, и да се безобравно обогати. Врло частољубив, умео се користити сваком приликом јер је бистар, вредан и даровит бсведник. Али опијен својим успесима, он садо мисли да може себи све допустити. Мислим да ве нећу пре варитл ако додам да он.помишшва не само да учествује у намесништву, него и да сам седне на престо. Ово изводим из тога што је на самим капијама престо. HMI, на обали морској савидао себи не само дворнего праву тврђаву, коју је добро снабдео водом, храном и новцем. Апокафка. још непрестано ласка Кантакузину, али ја вам уверен да Бе се об, чим цар заклопи очи, удружити са патријаром противу њега.

Говорећи о Ани заборавих додати да царица много, завиди жени Јована Кантакувина, ва коју св говори да надвишава све жене свога доба јачином свога духа и срећном хармонијом свога характера, дакле. баш оним чега Ана Савојска нема ни мало.

сом