Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

И то је еве. | d -

0 оном одреду од 500 коњаника тешких оклопника, 0 каквом пуномоћнику са којим би краљ мсгао углавити савев са републиком, па чак ни о оним двема галерама да одвезу Душанове поклисаре ва Јерусалим — ни речи.

(Све се сведо на то- да је љужд са сенатом наиме новао „светлога господина Стевана, по милости божјој краља Србије, заједно са његовом децом и наследницима за грађанина млетачкога“.

И покливарство Душаново добило је на то дуж“ деву „булу“ о којој је висио златан печат републике.

Кад је Душан примио и прочитао ту „булу“ дужда Граденига п сената млетачкога, он се само ујсде за доњу усну па онда рече своме великом логотету:

— Ти си имао право. Али нека их. За сада је и ово доста, влу не требало. 0) ономе што је мени било главно разговараћемо бе ми још премудра републико !

XVIII.

И ако је Душан био љут због одговсра млетачке републике, опет је он употребио прву прилику која му се дала да учини какву услугу Млетцима

У почетку 1341. г. била је страшна бура на јадрапском мору. Један велики трговачки брод разбио се на обали српскога приморја. Душанови поданици сматрали су да је њихога сопственост све што море избаци на њихову обалу, и разграбише све што је било на лађи. Краљ је одмах наредио да се од пљачкаша узме и прикупи све, и одмах је (22. маја 1841.) писао новоме дужду млетачком Франческу Дандолу врло пријатељско писмо да пошље своје пшоверепике да приме ствари и све товаре робе који су били на лађи млетачкој "што се равбила на српској обали. Ова љубазност Душанова не само да је била у духу његових обећања дужду Граденигу, него је вероватно била у веви са

30 (1