Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

_луну и под Гинекокастром. Реци му, ако Кантакузин буде разбијен, па с остатцима своје војске пође уз Вардар, да га дочека са свима почастима које захтева царско достојанство у несрећи и да се побрине за све што устреба Кантакувиновој војсци.

— Михашло је мудра византијска глава... поче Прибац. Е

— То јесте, али баш ва то што је он из византијоке службе пребегао у моју, може се уплашити да му ја не упишем у грех ако сувише пријатељски дочека ма ноје Византинце. Кажи му у књизи да цара и његову свиту прими у град, а цареву војску да улогори изван града и да их све лепо угости, а међутим нека одмах јави и Одиверу у Велес пи мени овамо. Оливеру не мораш ништа писати он вна све што ми смерамо |

У том тренутку уђе краљица.

__— Сметам ли штогод

— Никада кира Једено. Ходи, ја сам већ. свршио што је најхитније се Припцем. Треба ли ти и он за нешто 2 -

— Не, хвала. Имам само нешто тебе да упитам за једну породичну ствар.

Велики логотет оде, а краљица пружи Душану један мали свитак пергамента. |

— To је баш сада донео један од бојара мога брата. | Душан узе читати па се насмеја.

— Па наравно! Ти си твојима толико пунила уши са нашим Златаном, да цео бугарски двор хоће да види то чудо од детета, и мој шурак наваљује да му дођеш у походе заједно са „младим краљем“.

— Богме имао би двор мога брата шта и да види, само не знам да ли ћеш нам ти то путовање допувтити р

— Фа што не Време је лепо. То путовање било би корисно и за твоје и ва детиње здравље, а ти знаш колико наш Олатан воле да путује. Ја већ, због

116