Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

никакве пакости не чине. Они пак градови, које би краљ или који од његових начелника придобио било оружјем, или предајом или поткупљивањем становника, да буду такође цареви, и да му се на његов вахтев предаду без околишења. Сам краљ још да има бити противник царице Ане и њеног сина цара Јована, и никад да не ступа 6 њима у савез, него да им пакбсти колико му силе допуштају а Кантакузину да помаже. Кантакузин пак, кад се поврати на царство да буде помоћник краљу, ако би ко на њега напао, да војује противу краљевих непријатеља.

„За тим је било доста речи о Србину Хрељи, кога краљ као свога поданика натраг искаше, а цар се изговараше да је тај властелин пребегао Грима још ва живота Андроника млађег, и сада је не само грчки поданик него и лично његов човек.

„После тог краљ одустаде од овог свог захтева, и почну заклетве потписивати. Ради самог заклињања требало је да и српсрки архијепископ буде присутан. да се пред њим закуну цар и краљ. Послаше по њега и он одмах дође. Краљ га је дочекао у сред дворишта, ухватио је његовог коња за узду и доведе га до камена ва увјахивање и сјахивање. Сада су се тек поздравили и архијепископ благослови краља. Цару није дао краљ да излави у двориште него да сетане у двору и ту да се поздрави и да га архијепискоц олагослови. Но баш у очи дана, кога су имали заклетве полагати, Хреља поручи краљу да ће му се опет покорити и предати му град Мелник, ако му краљ зада веру да му неће ништа учинити. Хреља је заиста желео да се Кантакузин поврати на владу и да служи под њим, али није хтео да се због њега изложи опасности. Кад је дакле Кантакувин после догађаја код Гинекокастрона прибегао Србима, Хреља се уплашио, да цар с осталим градовима не преда краљу и њега с Мелником, па се старао како да сам преда тај град краљу те да тиме ублажи њеTOB гњев. Но како је Хреља внао да се Мелник тешко може оружјем отети, јер је и природом и вештачки

431