Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Да тим одјури да тражи краља.

Нашао га је у разговору са великим логотвтом и краљицом. Јелена баш се ишчуђаваше како Канта кувин у пркос свом очајном положају неће да одступи ни за длаку од свог становишта, кад вел. ставилац уђе и предаде краљу писмо које су му странци по. верили: = : ;

Краљ брзо прочита писмо па пола вачуђено пола радосно упита: |

— Где су та два човека који су донели ову књигу р

— Сакрио сам их у моме стану да их не види нико од царевих људи.

___- То си врло мудро учинио — рече Душан па онда окренувши се краљици додаде: — изасланици царице Ане из Цариграда. Џеди Милоше, ти можеш све да чујеш, јер ти ћеш умети очувати и те поклисаре и њихову тајну. Читај Припче ! j

— A — учини краљица изненађена. — То је врло занимљиво. : ;

елики логотет читаше.

„У име њег. величантва Јована У., автократора византиј-ке империје, ми, намесници царскога достојанства: царица Ана, патријар васељенски Јован, и велики Дука Апокафка изабрасмо наше верне Георгија Луку и солунског митрополита Макарија ва наше поклисаре при његовом величанству Стевану Урошу Гу-ом краљу све српске земље и поморске, и молимо га да их милостиво прими, и да верује што му они буду у име наше казали као да је то од нас самих чуо, као и то, де су они потпуно опуномоћени да у име наше потпишу сваки споразум са краљем до кога буду дошли, јер ћемо ми исти накнадно утврдити нашим потписима, печатима и ваклетвом. Потпиви и царски печат све је како треба за пуноважну пуномоћ — ваврши Прибац враћајући краљу пергаменат 0 коме је висио царски печат. ;

— Ја не знам — рече Душан — шта нам доносе ови покливари, и не знам да ли ћу ја б њима улазити у какве преговоре сада када преговарам ба њиховим

[ 481