Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

Овде оба поклисара усташе на-ноге и Ге оргије Лука рече : | POD — Ми смо срећни, Највећи, што чусмо да још ниси донео никакву одлуку, јер то значи да смо ми још бла-_ говремено стигли, и, ако високо ти краљевство одиста у овој ствари буде гледало само интерес своје државе, ми емо уверени да ће наше поклисарство потпуно успети.

— Да чујем — рече Душан.

— Царско намесништво овластило наб је да високом ти краљевству понудимо неколико грчких градова, којетисбвам ивбсреш, ако нам, пошто. те градове. поседнеш својом војском издаш издајника Кантакузина. -

Душан устаде са свога седишта ужасно намрштен. Из очију му сенуше муње које као да пресекоше јадне поклисаре.

__ За вав је срећа, господо, што вас штити свето звање поклисарско, иначе би ви вепамтили када сте ми понудили да учиним такву подлост да ивдем мога госта.

— Милост, Највећи. Ми нисмо хтели да те увредимо!

— Може -бити да у високо обравованој Византији није никаква увреда предложити поштеном човеку да прода свога госта. У нас, како нас ви зовете, ва рвара, то је подлост, коју ми предложисте, то је крвава увреда и за мене лично и за краљевство ми. Шта би ви рекли, који сте такође моји гости, да ми Кантакудин понуди не такву неодре ђену маглу, као ви, нето да ми понуди и сам Солун и све градове од Солуна на запад до мојих граница, под једним јединим условом да му издам вас двојицу •

Поклисари се тако уплашише од ове перепективе да одмах падоше на колена. | — Милост Највећи !

__ Ето видите, а ја вас кријем од ваших испријатеља, не спавамо ни ја, ни краљица ни наш велики доротет само да вав примимо кад вас нико од њих не може видети, и док је мени на рамену глава, неће фалити ни једна влас са ваших. Идите сад па GO одморите од тешкога путовања, а сутра у трећи чав дана при

441