Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

— У становиште Јанпићијево Одведоше га тамо.

Сутра дан је архијепископ Јанићије одвезао Хрељу _ на својим колесницама у најближи манастир.

Ту је некадашњи протосеваст и деспот Хреља

Омућевић постао јеромонах Харитон.

| XX. Ек а

— Шта је оно кнеже Вратког — упита велики војвода Оливер врховног команданта српске помоћне војске, са којом Кантакузин беше опсадио тврди грчки град Сјер, у јесен 1342. -

— Koje?

— Ама оне необичне заставе на високим вјерским зидовима 2

— Биће да ву истакли знаке за предају. Ти знаш да је тамо њихов цар јуче послао свога поклисара да товове Константина Палеолога И сјерског митрополита на предају.

— 'То знам, као и да се до сада његов поклисар није вратио, али молим те кнеже да се потрудиш само изаћи до пред твој шатор, те да и ти видиш да ли мене очи варају или су Грци у томе граду одиста гори од дивљих аверова !

Кнез Вратко скочи, изађе пред шатор и погледа па се трже, погледа на ново, завени очи шаком од Мула па погледа и по трећи пут па само рече:

— Буди Бог в нама !

— Зар на оне четири мотке на четири рогља опољ“ њег градског зида нису четири комада једног човочијег тела 2

— Јесу војводо, и што је још страшније, то су удови царевог поклисара, Ево на најближем нама градоком рогљу виви са половином груди и његова десна

рука“ и његова глава, коју добро повнајем. То је страно !

451