Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

ij, |

-Док ву бе кнез Вратко и његове војводе мучили да преведу одговор Сјера на српски, дотле је цар одвео_ свога верног Жуана де Пералта мало на страну.

— Витеже |! Овај одговор из'Ојера ми је дао докава да српски краљ нас просто вуче за нов. Он је тако удесио свој позив на предају, да му ја не могу замерити ништа, али...

— Душан добро вна главне команданте у Сјеру, он је био сигуран да они неће никада предати град твоме величанству, и за то се в већим делом своје војске, под ништавним изговором измакао и оставио нас ваме да гледамо шта ћемо. Ја бих, господару, на твоме месту, оставио Сјер, нека га Срби добију предајом, а ја бих одјуриб право у Димотику... :

— Немам рачуна — рече цар — оставити Србима да сами узму Ојер, а са пет стотина твојих људи, EO" лико нам је свега остало, не можемо се протући кров Христопољеки теснац, који. је Апокафка заузео са силном најамничком војском. _

— Онда просто нареди овом одреду српске војске да се б нама заједно пробије кров тај посна Њега је краљ ставио под твоју команду. i

— Он је то урадио и при другој нашој опсади бјера, па cm ти видео да су Срби ипак радили онако како су они хтели, а не како сам ја заповедао.

-— На жалост опавио вам и ја да нас наши савезници не само не воле, него да нас чак мрзе.

— И чак се не труде много да ту мржњу сакрију. Али нама не остаје ништа друго, него да покушамо придобити их. С

— Како би било, господару, пре тога покушаја подмавати кола да не шкрипе 2

На ово се Кантакузин горко насмеја.

— Е, мој Жуане, нестадо ми је коломава... За ових шест мевеци од како смо у Србији, ја сам давао и капом и шаком драгоцене поклоне. Све благо боје сам понео собом истрошено је. Ми смо данаб

468