Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

п војводе Душанове нису криле своје непријатељство према њему.

___ Кантакузин је то добро знао и користио се тиме за остварење свога новога плана.

Једно вече, на дворској седељци у Скопљу учинио је он те се повела реч о некаквом чову господском на дивље свиње. i o

— До те планине — рече цар — прилично је далеко. Морало би се ићи на коњима. Кад бих ја имао такву дивну гарду; као високо ти краљевство...

Краљица му није дала ни да доврши реченицу, него му одмах рече:

— Моји оклопнидци стоје увек на расположењу твога царског величанства. дар мој узвишени муж п краљ поверава теби делу своју војску, Фа ја да ти не дам моје оклопникег

_- Хвала на толикој милости високог ти краљевства. Ако допустиш, ја ћу колико сутра кренути на тај занимљив лов.

—C Зовите ми сатника дворске страже !

Још исто вече издате су све наредбе за царски лов, п сутра дан Кантакузин се кренуо из Скопља ва краљичиним оклопницима..

Ову реч подвлачимо јер се сви историци у томе слажу да“ је краљица Јелена дала Кантакузину своју гарду.

И кад се узме у обзир шта је цар учинио са том гардом, и ми морамо веровати да то не беху Џалманови коњаници, јер онда би Кантакувинов лов са свим другаче испао. Врло је дакле вероватно да је Душан, водећи свуда Џалмана са собом, саставио од нових немачких најамника нарочиту гарду, која је чувала двор док је Душан војевао.

Шре него што је кренуо из Скопља Кантакузин је наредио своме верном Жуану да са својим људима преко дан остане у Скопљу, али да се чим 66 GMR крене ва њим, са свима својим људима, и т0 најкраћим путем за Бер. |

44