Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 2, Краљ

свију путева, којима иде дубровачка трговина по нашим земљама, поставим јаке страже, које ће чувати сигурност те трговине, да ћу учинити да сви наши жупани и кефалије градске одговарају лично н својим имањем за сваку штету, коју дубровачки трговци буду претрпели од насилника, тата и гусара. А што се тиче ваше молбе да и у мојим државама ваведем смртну казну, ево вам мог одговора: Ја бих био најсретнији човек, _ када би могао да укинем смртну кавну и за оне кривице за које је она у нас задржана, јер налазим да ми грешни људи немамо права да своме ближњем одузмемо живот, који му је Бог дао, и који му га једини Бог може одузети, јер је наш грешан људски суд многе људе до сада ни криве ни дужне убио, па му је доцније, када се увери о свој неправди, немогућно да ту страшну неправду поправи, Ја налазим да је боље и правога кривца, ако нема доказа за његову кривицу, оставити без кавне, него убити макар само једног јединог човека на правди Бога. У томе идем тако далеко да жалим што смо ми из византијских закона позајмили спаљивање на ломачи за онога, који убије своје родитеље или своју децу. Ја жалим што ву нас наши Саси, који раде у нашим руднидима, навели да из њихових алеманских закона узмемо спаљивање за оне који кују лажне новце, јер налазим да би доста било казне таквом зликовцу отеећи десну руку,

како је по византијском закону. Одиста. је страшан грех убити духовника, који се целог живота брине за спас наших душа и за ширење просвете у народу, самртни је грех раворнти какву цркву, па макар то било п у рату, и макар та богомоља била туђе вере; ужасна је дрскост и грех када Себар отме и одведе властелинку, страшни су за сваку земљу тати и гусари, велика је несрећа кад се нађе читаво село, које А разбојнике, или када то учини какав властелин, Сас, Грк пли Немац у нашој служби, али при свем том налазим да није право вешати такве кривце, да је одвратно вешати их са главом на виже, јер је то гровно мучење. (С тога ћу се ја постарати да са сабором свих српских земаља и поморских заменим смртну кавну сакаћењима, која ће пх онеспосо-