Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

књига, која је опширан зборник свију византијских црквених и грађанских закона. Ми емо из ње направили повећи извод поглавито грађанских закона. У нашој преради Јустинијановог закона главно је вемљорад“ нички закон, проширон и неколико чисто српских закона. Ако високо ти дарство благоволи упоредити наше вивантијске изворе и угледе са нашим прерадама, видеће да ми често одступамо од Вдвантинаца због наших потреба и наших народних обичаја. Одступања бу кадшто суштаствена и характеристична. Ако државни сабор усвоји наше предлоге, как смо их саставили, онда смо уверени да ће се по овом твом законику господару судити у српској држави и под свима наследницима високог ти царства, за много стотина година !

Душан дубоко уздахну.

— Добро си рекао Божидаре. Ако наш сабор пристане да задовољимо све потребе и све захтеве нашега времена. Али у нашем сабору ретава само властела и духовенство. Са растењем наше државе расте и њи: хова власт. Хоћемо ли моћи што учинити да подигнемо нашег земљерадника, народну масу из унижења у коме је до сад била 2 Ја врло добро разумем све наше уну“ трашње невоље, желео бих од свега срца да помогнем, да бар ограничим злоупотребе и нереде, али хоће ли велика властела, хоће ли високо духовенство пристати да се и најмање окрње њихова права и'власт2 То је моја велика брлга.

Велики судија ћути, али царица узе реч.

— Мени се чини, да у оваквој прилици када се гради законик за цео народ, не би требало оставити да само властела и духовници одлучују, него би требало да и баштиници и себри и пронијари п меропси пошљу своје представнике на сабор, да и они кажу своје невоље, да се и њима учини правда.

Душан се горко насмеја.

— Е моја августјејша женска главо. Кад бих ја то урадио, властела и високо духовенство дигли би бупу противу мене, коју цела моја војска не би могла

189