Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

јер зко меропах ни на суду не нађе правду, он се може преселити с једне баштине на другу ---

— Тако је до сада било — упаде јој Душан у реч. — Сада Бемо се морати постарати да сваки наш човек и сваки меропах одиста добије правду на суду, јер се бојим да ћемо им у законику морати одузети то право селидбе.

— Што 2! — вачуди се царица.

— Још од како се почела скупљати грађа за овај мој законик, навалише на мене да се у њега стави одредба која ће свима и свакоме забранити да на своју земљу прима меропхе са туђих баштина, а Меропах који то покуша да се казни. Ја сам саслушнао њихове равлоге пи нашао сам да им у томе ваља попустити, и наредио сам Божидару да тако учини. Је ли учињено 2

— Јесте Господару. O томе говоре чланови 22, 115, 139 n 140 Законика.

— Па то си ти пристао — рече царица — да се земљорадници привежу на свагда за земљу, на којој су се затекли P

— Да

— А смем ли те упитати каквим су те то разлозима

навели сопственици земље на то стешњавање земљорад

ника 2

— Једним јединим. МНепрекидним ратовањем и равним болештинама знатно се проредило становништво у нашој држави. Без овог привезивања земљорадника ва земљу, настала би велика опасност за обрађивање земље у опште. | | — На жалост то је истина — рече царица снуждено. — Тешко меропсима !

— Не бој се Rupa Јелено — прихвати Душан. Главно што ја хоћу да постигнем овим мојим Закоником, то је да осигурам свим мојим мподаницима правду и ваконитост, оно што сам обећао моме народу још када сам ступио на краљевски престо у Сврчину п што сам поновио у Скопљу када смо се венчали на цар ство. Јесте ли метнули у Законик све што сам вам свима

казао, када сте почели писати Законик 2

192