Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Врло добро, и ја сам. Удесићемо теби у част велики лов у планини. Моји псари и соколари и онако већ гунђају на мене што их давно нисам извео. До виђења ва трпезом драги господине поклисаре.

Али у пркос оволикој милости царској, nara поклисар беше много покисао кад је са Гојком изашао из цареве. 6006.

[5

21. маја 1349. гонине у Скопљу на дан када је имало отпочети сабеседовање царево са државним сабором о законику, још пре него што је цар дошао у седницу, владао је велики жагор у дворници.

Неко је од саборника загледао у спремљени законик и то баш онде где је говор о „котлу“ или „Божјем суду“, па се о томе повела „распра“ која је узела такве размере да је много саборника у један мах говорило и викало такб да су се само најгрлатији. чули који су викали:

— То није никакав Божји суд!

— To је латинска празновера.

— Није, није! То је правда! Ко је прав, неће му ништа учинити ни врела вода ни усијано гвожђе.

— Која јекена права вештица не може потонути па макар је сто пута бацили у реку онде где је најдубља, јер ни вода неће да прими у себе вештицу.

— А она која није вештица нека се удави, је ли то правда 2

— Не булазни којешта! Која потоне њу ће од“ мах људи извадити !

— Вади ти њу повле колико хоћеш кад се јадница удавила !

У сред те граје дође и серски митрополит Јаков у саборницу. |

— Баш добро, светитељу, што дође. Репи нам ти који од нас има право 2

— Нека пресуди серски свети. Он ће најбоље рећи јели то Божји пли фђавољи суд — повикаше многи. |

200