Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

кама, сваки би имао право рећи да је блесан. То би се могло рећи п за војводу, који има под својом заповешћу читаву војску, који би изашао на двобој па најпре изложио свој живот! У осталом котао и усијано гвожђе као докав невиности није предвиђен ни у номоканону Св. Саве, по коме се управља црква у др“ жави нашега цара !

— Тако је! Живео серски светитељ !

— Није тако | То је народни обичај, ми га нећемо кварити ! |

—- Ако га нема у закону Св. Саве ми heMO ra 88 писати у нашем закону ! 5

Граја у саборници постајаше све већа, док се не појави у њој Велики роготет па грмну :

— Мир господо! Долази map!

Као чаролијом наста тишина.

Сви саборници заувеше своја места.

„Загореки“ игумани одоше за свој засебни сто.

Душан у ђаконској хаљини али са мачем о бедрима и са царском тјаром на глави, а огрнут порфиром, којој ву двородржице придржавали дугачке скуте уђе у дворницу, водећи за руку царицу, која беше у скуподеној хаљини, са круном на глави, огрнута такође порфиром, коју су две владике придржавале —- и оде на узвишенију естраду, на којој беше подигнуто „небо“ над столицама ва њих и стадоше пред својим престолом.

За њима је ишао млади краљ, такође са круном на глави и порфиром, а с његове леве стране патријар Јанићије са блиставом митром на глави и патријар“ шијском штаком у руди. На њему беше цео патријар шијски окрут.

Млади Урош стаде десно од свог ода, а патријар лево од царице, јер ту беху намештене столице за њих

Велики Логотет и велики судија стадоше иза једног столића који беше намештен десно и мало даље од младога краља. : .

(С леве стране патријарове а мало даље на естради беше на једноме столићу неколико одежда свештеничких. За тај сто стадоше митрополит „првопрестодне“ Јован,

202