Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

O; Ee цар, ако Бог да, скоро свог сина, па за то је метнута 'воде и краљица.

— Господо — прекине Велики Шоготет овај разговор. — У име царево оглашујем да је данашњи састанак сабора завршен. Када ће отпочети сабеседовање ваше са царем јавићу вам благовремено !

Х. =

| _ Гојко Мрњавчевић отишао је ив саборнице право цару да га извести како је извршена његова заповест и какве су примедбе пале приликом првог читања нових одредаба из законика.

— Можемо —- рече Душан — бити задовољни. Чланови 139, 151 и 171. учинили су своје. Велика и мала властела, после ових ограничења власти самога цара, немају куд, и оне ће морати пристати на оно што је за њих непријатно у законику. При свем том кажи кнезу Лавару да на ручку и на вечери поставља близу мене све оне за које си заплеао да су незадовољни са ма којом од прочитаних законских одредаба, а тако исто и за време трајања саборскога рада, ако буде нових незадовољника. Вукашин ће већ по евом високом чину бити бливу мога места за стодом. При чаши вина постаће и он мекан каб памук, а камо ди они мањи. Остави ти њих само мени. Угладићу ја раније све што је рапаво, па ће сабеседовање у сабору ошти глатко. Како се владао пречасни отац Исаија ?

— И Св. Цантелепмона није ни речи проговорио" Мени ивгледа да он тешке бриге брине...

„— Знам — рече цар — жалио ми се Исаија ma протат светогорски да се мешају у све његове послове, да би протат канда хтео чак да поставља пгумана у Св. Пантеленмону. То не иде. Кад се ја сам одричем тога права за себе и за све световне власти недам ни протату да ма шта заповеда манастиру, сем у духовном погдеду. Спремићеш ти нову хрисовуљу за руски манастир у Св. Гори, у којој да најпре нагласиш потпуну независност тога манастира. Почни овако:

226

“=