Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

св. Стевана у · Ватону, или на Железној Плочу код Бер гата или на морском заливу Слано !

—-У име свију грчких архоната — рече митрополит Јаков српским језиком — благодарим високом ти цар“ ству на милостивом објашњењу.

— Зито о автократор ! — грмнуше грчки сабор“ ници сложно.

— Тешко нама шта смо дочекали — прогунђа Ву кашин више за себе — да се на српском сабору грчки. говори.

Многи од саборника нису ни чули шта је Вукашин прогунђао, алп је добро чуо Душан, за то он одмах прихвати : =

— Не заборави, деспоте Мрњавчевићу, да ја нисам цар само Србима него п Грцима, и да по мојему није главно језик него вера, и ако дадне Бог, те у богоданоме ми царству буде н других језика, којп се овако крсте (овде се Душан прекрсти са три прста ја ћу и њима на њиховом језику говорити п тумачити моје законе, јер ја овај законик нисам израдио само за моје Србље, него за све православне синове царства ми! i

— Много лета оду нашем доброме! — повикаше ва свију страна.

Деспот Оливер који је седео до Вукашина у сред оне граје важе се те му пришану :

— Тако ти и треба! Што вабадаш трн у здраву ногу 2 Зар ниси још јуче опазио да свака твоја пакосна примедба само повећава општу љубав и Фданост дару 2

- — Не дам ја никоме па ни дару мој мозак под најам — одговори Вукашин и стиште песницу.

Мало доцније стиже од руке до руке једна сави“ јена и вапечаћена цедуљица у Вукашинове руке. Он је отвори, прочита, поцепа и комадиће стрпа у шпаг.

У тој цедуљици беше само овој неколико речи:

„„Вукашине, зауздај твој отровни језик, јер он може упроцастити будућност не само твоју него и твоје браће и твојих синова".

284