Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

ће просвета учинити да људеке нарави постану питомије од данашњих, моћи да се мисли на укидање овог докавивања о невиности. У осталом и до сада су били ретки случајеви таквога божјег суда, а од сада, када Бемо имати многе учене судије, за дело бе тих случајева бити још мање, јер ће они лакше и брже изналазити поличја, те пм неће требати котао. Ја вас молим да овај члан оставимо у законику само као страшило за зле људе“

— Да остане, да остане како је записано у законику — осу се са свију страна саборнице.

— Тако исто чујем да је овде пало речи и против уздања или двобоја. То је за то што није јуче могао да се прочита цео законик него само нови чланови. Данас Бете видети да наш законик забрањује уздање или двобој, а допушта га само у војеци, — за то што ја хоћу да сваки војник, који у место да се бори за отапбину заподире евађе од обести, мора бити готов да ту своју обест п животом плати.

— Имаш разлог царе господине ! Нека тако буде.

— Кад смо ми правили овај законик предложено ми је да ставимо у закон одредбу да је забрањено и да се строго казни мучење оптуженика да би се довео до признања кривице. Као разлог наводили су ми мученичку смрт мог покојног учитеља, оца Андонија. Али то је један једини случај од кад постоји наша држава у коме су употребљене западњачке паклене справе за мучење; ни пре ни после тога није се чуо ни један други подобан случај ни у једној земљи из. међу наша три мора. Па како је праведни Бог љуто. кавнио ону, која је набавила справу за мучење у двору Неродимљу, јер је јадница, и ако је ту своју кривицу покајала дугачким низом година богоугодног живота, ипак умрла најстрашнијом црном смрћу, то сам нашао да у законпку не треба ни помињати западњачку тор“ пута јој се у нашим земљама пи име не чује, а оној која је први и последњи пут набавила справу за му“ чење, нека Бог буде милостив и нека јој опрости тај

286