Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

колико смо могли проширењу наше државе ни оснивању царства, него и најлешшој човечности, законитости и правди која се само постићи може међу грешним људима. Како се наш благоверни и христољубиви цар одликује од свију својих претходника на Немањином престолу тиме, што ништа важније не предузима без припита и сабеседовања с нама, својим вернима, то ће се још савивати овај сабор, а ми који ћемо будним оком пратити сваку примену овог законика у животу, имаћемо притике да на наредним састандима државног сабора поправимо све што би се применом законика показало да не одговара потребама нашега народног и државног живота, или што би се показало да није право. Има у овом законику и таквих новина, које до сада ни у једној држави не постоје. Ми их унапред не можемо ценити, него тек пошто их опробамо, да пх на делу познамо, као што познајемо . ~ #4

оне законе каји су из досадашњег нашег законодавства прешли у нови законик. Из ових разлога, а нарочито после данашње беседе високог му царства, и ми властела налазимо да не треба још једном улазити у претрес појединих чланака у законику. Као што је Његова Светост патријар, у име целог духовенства изјавио, тако и ја у име целе велике п мале властеде изјављујем : ми примамо цео законик онако како нам га је високо му царство саставило! Још само једну реч“ Разни цареви и краљеви у свету, према главној црти својега живота добијају од својих народа разне надимке. Некога провове народ „лепи“, некога „добри“, некога и „побожни“ некога чак ,,60е8 земље“. Ham народ крстио је нашега дара „Душан Силни“. Ми се надамо да ћемо томе надимку царсвом с правом додати и „праведни“.

— еивео силни и праведни — захори се у делој Аворници-

Душан само махну руком па Опет са свим послов= ним тоном упита:

2. –

243