Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

___Велики Логотет записујући ове царске речи, кад наиђе она подела на дареву и краљеву земљу, само ва тренутак подиже очи са пергамента на коме је писао па погледа на ону страну где је његов брат седео, виде да п Вукашин у њега гледа п да се задовољно осмехује, виде тим једним погледом да је и његов брат у истом тренутку оно исто помислио што и он, ла олмех брво настави писање. ==

5 — Јесте ли вадовољни 2 = ушшта Лаа Дубров= чане. |

— Јесмо високо ти дарство — одговори Марин Бунић — само би можда требало додати да то важи и за нашу O трговину pr земаља ROD U и краљевих ·

— Е, ту имамо тек да се погодимо — рече цар сваку ћемо вам робу пропустити кров нашу земљу, само не оружје. Ја не дам да ви под видом трговине наоружавате својим и млетачким оружјем наше непријатеље | :

Изненађени поклисари стадоше се вгледати. Властели нађоше да је царев захтев са свим оправдан. Сада m дуждев поклисар узе реч- :

— То је — рече Никола од Бодонице — тешко ограничавање трговине а пе видим за њ довољно разпога. Од како је високо тл царство на престолу, не верујем да је република Св. Марка или њена штићеница опћина дубровачка икада покушала да наору“ жава ма каквога непријатеља твога, а има небројено доказа да је високо ти краљевство и царство у нас могло купити и извести оружја колико год је кад хтело.

— Нисам ја ни казао — рече дар — да је дужд са сенатом икада наоружавао моје непријатеље, а већ што се тиче кнеза дубровачког и његових већа, њима то. не би могло ни на памет доћи, јер ако они имају рачуна пристајати на некакву млетачку заштиту у међународним односима они мени плаћају данак го. дишњи, јер они живе од моје земље, и према томе они су више под мојом ваштитом него под млетачком. Али

248