Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Ја молим за то — рече Јанићије, п сви троје поседаше.

— Ја вам — рече Краљ — баш када си ти дошла с Урошем — говорпо Јанићију да сам ја већ ивдао хрисовуљу манастиру на Меникејској Гори. Сад настави светитељу.

— Ја сам знао за ту хрисовуљу, али ја налавлм, да и тај манастир и оба овамошња митрополита, Ојерског JI Зихнијског треба обасути још неколиким милостима и пажњама.

— Не брини, драги Јанићије ! И не само то, пего ја имам намсре доцније када нам сјерски светитељ не буде више требао овде, дати му још бољу митрополију од ове.

— На реду је сада ца говоримо о Св. Гори. Ти ви, господару, баш сада завладао и целим халкидичким полуострвом 2

— Хвала милостивом Богу, јесам — рече Душан. — Сада су сви светогорски манастири и сви њихови метови по Македонији под мојом влашћу.

— Нека је Богом благословен и тај твој велики нови убцех. Али из њега потичу и твоје нове велике дужности. До сада су и српски краљеви и бугарски цареви морали да моле византијске цареве за хрисовуље потребне њиховом Хиландару и дографу. Сада ти треба да хиташ да умириш све грчке манастире у Св. Гори, да са променом земаљског господара неће ништа изгубити од свога имања и од својих досадашњих права и повластица. Стога бих ја предложио да најпре издаш једну општу хрисовуљу за све манастире у Св. Гори, од прилике овакву, као што сам забележио у овом запису. За тим бих молио да Иверски мавастир, нарочитом хрисовуљом ослободиш од плаћања 400 перпера ва имање Радоливо, што је раније плаћано у царску ризницу а доцније војним влазтима. То ће бити доказ нарочдтог твог благовољења.

— Пристајем — рече Краљ.

12