Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар
- денито m Фалијера ODO богате поклоне од цара, као што га је и Михо Бућа добио од дужда, кад је полазио из Млетака.
Али чак п овакав одговор царев није био у стању да уразуми млетачку владу. Она је сада окупила кнеза дубровачког да пошље нарочито посланство цару, те
да га и од своје стране моли да одустане од рата про: тиву Босне.
Како је тада | кнез Ена био млечић Никола Барбариго, то је пи он навалио на дубровачко мало и велико веће да се учини по вољи дужду и одлучише да се цару пошље депутација од шест племића (патрипија) дубровачких да се заузму за ову молбу дуждеву.
Цар је међутим већ бло стигао у огромни логор своје војске на граници Хума, и он је примио дубровачко изасланство под својим шатором.
Кап је саслушао молбу дуждеву коју тако живо подпомагаше п кнез и опћина дубровачка, Душан само викну, на велико изненађење, дубровачких посланика.
— Децо ! Дајте нам коње ! И шест добрих коња за моје драге Дубровчане.
Ови се стадоше згледати, али Душан одмах настави:
— Шре него што вам одговорим на поруку коју ми донесте, хоћу да вам покажем моју војску. Ви сте моји драги Србљи, п ако сте друге вере. Ваше ће српско срце заиграти од радости кад видите каква је п колика је моја војска !
— Одиста даре гочподине — рече један од Дубравчана — п оно колико смо видели пролазећи кроз војску до твога шатора било је довољно да нам рацосно заигра срце у недрима:
— Ви сте у згодан тренутак стигли. Моје војводе уређују војску јер сам баш за данас наредио преглед и пешадије и коњице, и мојих тешких ба листа. Пођите самном и гледајте добро. Упамтите колико сте тисућа вицли својим очима- То ће нам после требати за наш разговор.
После ових речи Душан изађе пред шатор, пред којим беху већ оседлани коњи за цара п његову
308