Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Курте ! — викну Фридрих. — Дај моју лампу п једну за овог мог искушеника. Да видимо да ли ће му се допасти у нашим подземним дворима, и да ли ће се нама допасти оно што он уради за јецну чреду, те да видимо јели достојан да уђе у наше братство !

Док је Фридрих везивао рударску лампу на груди свога госта, Марко је гледао по унутрашњости оне високе дашчаре у којој се налазио. Видео је некакве џиновске чекрке и код њихових рукуница не“ колико алеманских пинова са забуканим рукавима, готових да почну окретати. Са висине тих чекрка епу“ штаху се некаква ужета дебела као детиња рука. У сред пода зјапила је огромна црна, јаким балванима уоквирена рупа, преко среде преграђена на две полутине. Над једном полутином те рупе или бунара, вивила је о оним дебелим ужетима са чекрка, једна ве лика сандучара.

На један миг Фридрихов откопчи се један зид те сандучаре, и он узе Марка за руку па уђе о њим и стаде у средину сандука. Одмах поврвеше сви остали рудари за њима те за час напунише сандучару. Онај обаљени дрвени зид њен подигоше и добро закачише јаким гвозденим кукама.

— Пази Курте! — викну Фридрих — чим друга ноћна чреда оздо да знак, пуштај ! — Не брини мајсторе, није ми првина ! — викну

Курт који је стајао поред својих џинова на чекрцима

— Џави Јоване. Нас ће сад почети спуштати. Не гледај ни десно ни лево него преда се. Ако ти се лако заврти мозак, а ти жмури док ти ке рекнем да отвориш очи.

— Добро мајсторе — рече Марко послушно.

У тај мах вачу се неко шкрипање, крцкање, не. каква ломљава, сандучара се затресе пи поче тонути.

Мучно је било прво Марково осећање кад се по“ чедо спуштање, али он није хтео да зажмури, него напротив раврогачи очи, да у оној тмини што боље види. Најпре је гледао у вис где оста дневна светлост, која испрва изгледаше као велики светао четверо

341

5 Лима = По та у о па