Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

Целога свог живота благосиљао је после Фридрих и његова „мама“ тога Јована намерника. Они су по млетачким дукатима, којима је витев обдарио њихову дечицу кад је из њихове куће пошао — слутили да је њихов гост био некакав крупан господин, али тек после много година, када је „„деспотовић“ постао краљевић, и када је цела земља разносила славу краљевића Марка, познадоше Карл и његова сестра у њему свога „чика Јову“. 4 о

Марко је хитао да сврши поверени му посао, јер је од новобрдског кефалије чуо да је цар већ прешао Дрину, и да му се народ листом предаје. Стога није ни ишао до Јањева, и ако је п тамо био рудник и латинска колонија; није ишао ни у Приштину, то велико село без камене ограде, п ако у њему беше један од краљевских дворова, пего је отишао у Пећ и у Призрен. У патријаревој столици држан је чувени годишњи панађур, у због тога су у Пећи становали многи страни и домаћи трговци, који су стајали под патријаревом влашћу и водили своје парбе пред црквеним судом.

Призрен беше већ много важнији не само што се ту градила царева задужбина и нов царев двор, него је био отворен трг са панађурима, са многим трговцима који су у њему стално боравили, и с нарочитим градом за спасавање у невољи. Латини су у Призрену имали цве своје капеле, а Дубровчани имали су „Св. Марију призренску“ п „бв. Петра под При. зреном“. У Призрену је Марко међу католичким тргов= цима нашао исто страховање од царевог гоњења д он је п ту преко духовне власти њихове гдедао дг им даде наде на скору бољу будућност за њих.

Марко је знао да п код Кратова има једна рудар“ ска насеобина, али му се није враћало у Кратово, он је хитао у Котор. Вукло га је срце у ту највећу српску варош онога доба која беше под српеком владом већ две стотине година, која је имала тако велике повластице потврђиване од свију Немањића, и која је имала тако велики утецај у Србијл.

54.

O