Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

била скров трговачка Најпре су Дубровчани тражили заштиту своје трговине п ширење своје територије на копну од најближих, од српских краљева п царева, п као што смо видели, ови су јој ту заштиту _# помоћ обилату указивали за релативно малене нов чане накнаде. Што се више ширила поморска трго= вина под заставом Св. Влаха (бела, са свечевом сликом у среди) тако, да је доппрала до атлантског оквана, 10 се влада републике све више старала да, поред орпеког протектората, купи и заштиту силних Млетака, п Угарске и — Турске... Тек што су се турски султани утврдили на балканском полуострву, Дубровник им шаље богате поклоне у новцу, који се брво претварају у редовни трибут, а за то они оспгуравају слободу дубровачке трговине све до Наполеона |, који је угушио независност Дубровника па га онда предао на милост и немилост — Аустрији.

| У време, о коме причамо, дужд и сенат млетачке републике био је нарочито. вуревњив за свој протекторат над Дубровником наспрам све веће спле Душанове. Баш у месецу, у коме је Душан стигао у Дубров. ник био је кнез дубровачки властелин НиколаБа p• бариго, велики пријатељ млетачког протектората, И ако је он био рођен Дубровчанин, п ако је у својој кући говорио нашим народним језиком, олет је он цара Душана дочекао беседом на језику који је био мешавина латинскога језика и талијанског. У тој беседи кнев Никола назива цара Србима и Грцима час „Ло етрегадог де Зејауошја а час „То етрегадог де; _ Већјауол! 7.

Душан је. на тај поздрав одговорио на српском јевику и то овако: |

„TPocnonnHe MH KRHeme] Ступајући са царицом m ба краљем на земљиште драгога нам Дубровника, који је кост од кости наше, крв од крви наше, и са којим ево већ две стотине година везују најсветије веве братетва моје п ваше претке п нас саме, ја не внам ни за какву Склавонију, ни за какве Скјавоне, него

360