Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

Кнез се нађе у послу око дарице пл младога краља док се Душан здравио са дубровачком властелом, па онда крену се свима свитама главном улицом градском између два непрекидна низа „братетава“ или „школа“ т. ј. равних занатских еснафа. На челу свакога брате ства стајаху њихови гасталдуси. Сваки занат заузимао је по једну од побочних улица,и Ba TO ce све оваху по њима.

Душан се громко насмејао кад му кнев Никола за једну удицу рече да се BOBO „ruga opanzarioram““

— Каква руга, Барбарићу, Бог ти судио! Зар овако лепа улица па да се зове руга 2 Ја бих био среha када би у Призрену имао неколико таквих улица као што је ова опанчарска. Али морам признати да сте је жестоко полатинили. А која је ово улица Р Бпса baesvararum 2 !

Већници, који су ишли за царем, пренуше у смеј Душан се окрете њима ,„Слушајте људи! Бојим се да моје внање латинског језика неће стићи да разумем како се зову ова силна братства, него ми кавујте ви

нашим језиком !е

— Ово је, царе господине, братство дрводеља.

— Па сваки је Србин дрводеља% — упита дар.

— Ал ово су они што у Гружу на шкару граде бродове морске.

— Ег ЏПрибележитб да ми ови дана зовнете старешину тога братства.

— Ово су, господару, братства златара, а ово обућара.

— Обућара као да имаде врло много. За што су вам обућари наоружани ?

— Сни сваке године дају два месеца градску ноћну стражу под командом обућарских капетана, које ми бирамо у великом већу.

— Имали наше деце из Србије да уче занате код ваших мајстора 2

— Има их доста из Србије, нарочито код златара и обућара, код хаљинара и клобучара, код кожара