Цар Душан : историјски роман из XIV ога века у три књиге. Књ. 3, Цар

— Уверио сам се, светли Царе, али ја налавим да нису Млетци једини који ти могу дати тих бродова. Има их толико исто ако не и више, у Џенове, и, што је ва твоје предувеће, још важније Џенова се утврдила пред самим златним вратима Цариграда, у Галати...

— Баш за то Џенова и нема никаквог рачуна да дели самном плен, за који она мисли да је њој самој. већ сигуран, баш за то ће Млетци пре пристати у савез самном јер њима треба да им помогнем узгред саломити њихову буперницу у Галати. Не равумеш ти те ствари мој Припче.

— Ако их не разумем, светли Царе, онда ја нисам подобан за Великог Јоготета. Ономад када си MC Ha терао да преписујем хрисовуље св. оца Јанићија, ја сам то прогутао, јер одигта у црквеним питањима боље се равуме Архијепископ него ја проста војничика, иако

_ си видео да сам ја погдешто могао исправити и допунити

у Јанићијевим запискама. Најзад, то је било питање мога личног достојанства, ту сам мегао попустити, Али овде је у питању дарско достојанство нашега господара, овде је у питању интерес наше државе, и Велики оготет има дужност покушати све што може да сачува свога цара од понижења и да очува државни интерес од штете, и ја те, светли царе сво на коленима молим, немој и по трећи пут нудити Млетцима савев противу Византије.

Душан плану, скочи са столице, стаде брво крупним корацима ходати по соби, па кад је мислио да се довољно смирио он стаде пред Припца па само рече:

— Устај!

Прибац устаде.

— Знаш ли ти да бам ja замодржавни царр

— Знам. ~ =

— Е па кад то внаш, што си се ти сам дрвнуо да мени солиш памет р

— Мислио зам да ми је то дужност и као Великог Логотета, и као твог старијег рођака и верног слуге !

— „Сваки мој веран слуга има само оно да ивврши што ја ваповедим. и Sa:

31