Цвети : споменица 1928

Неможено пропустити прилику, а да и на овом месту не одамо достојну пошту палим члановима, као и осталим родољубима, који своје животе. положише на жртвеник ослобођењу и уједињењу све наше Југославенске блаће. Слава им!

Е | Це === После ослобођења и уједињења.

_ Дуго је времена протекло од дана демобилизације. Многоје времена требало да прође па да се среде прилике у свима. _

_-- домовима, да се обнове разорена огњишта и да се уђе у нормалан колосек живота. - Неоспорно, да је нашем друштву требало такође времена да се обнови, "о ороАИЗУЈЕ и сао-_ брази у духу времена. -

Остатак чланова друштва, који се налазе у Београду сакупљали су се често и договарали како и на који начин, да обнове своју о У која је и ако мала дала повољне · резултате. >

Одмах су се сложили са тим, да треба живо радити у свима правцима, те су као најпотребније изабрали свој друштвени локал хотел. „Србија“, где су се скупљали, договарали и спремали за нове подвиге и нове дужности, које је време императивно налагало. -

Израдити опсежно програм рада у овако маленом друштву било би премного и тешко издржати, с тога су дефинитивно закључили, да за сада у почетку сведу свој рад на одевање ратне сирочади, а из пијетета према сенима својих палих другова.

Као најпогодније нашли су, да је те послове једино могуће обављати у кафани, где се пријатељи и другови скупљају ради одмора и разоноде. Ову констатацију појачао је и разлог, да свакодневно стварање разних хуманих, културних, националних и префесионалних организација тако рећи отуђује човека од рада у установама где се ствари решавају за зеленом чојом, јер му је угодније, да после напорног рада на своме послу од кога зависи његова егзистенција, слободно време искористи у кругу својих пријатеља у шали и забави, а при том чини ипак нешто на хуманом и националном пољу. До: ове констатације дошли су чланови, који учествују у раду У разним организацијама хуманог, културног и националног