Церска битка

окупирати Северну Арбанију и тада, ако се томе буде Србија успротивила, напасти и Србију. Сарајевски Атентат дошао јој је просто као поручен. б. СРБИЈА после Балканских Ратова, мада знатно увећана и са уздигнутим светским угледом, желела је мир и дужи одмор, да би могла да се посвети уређењу и консолидовању својих домаћих прилика. Она никако није хтела рат, нити је ма у чему крива за рат, јер иначе: 1. СРПСКА ВЛАДА не би расписала изборе за 11/24 јуни 1914. год. нити би тада готово сви министри ишли по агитацији. Још мање би пак Начелник Главног Генералштаба седео у бањи и то још у Глајхенбергу у Аустро-Угарској. 2. СРПСКА ВЛАДА не би ишла добровољно у рат, слабо наоружана и рђаво снабдевена, против Аустро-Угарске до зуба модерно наоружане и потпуно свима средствима снабдевене. 3. СРПСКА ВЛАДА не би давала одговор на онакав ултиматум и то, да је вољна да отклони сваки неспоразум, који прети да поквари добре односе између монархија. При овом не би износила чак читав низ мера, које је предузела и мисли да предузме, за стварање тих добрих односа. Она не би чак пристајала, кад би заиста желела рат, да Хашки Међународни Суд расправи њену одговорност за Сарајевски Атентат. Србија аасолутно није крива за рат. Она, нити је желела, нити је изазвала рат. АУСТРО-УГАРСКА није била задовољна са одговором Србије. Она не би била задовољна, чак да је исти био и понижавајући. Аустро-Угарска ио сваку цену хтела је и желела pam. На њој стога и лежи сва одговорност за рат и она је дала повод за светски рат.