Церска битка

Отаџбину и Обилићским пожртвовањем одбранити је пред многобројним, охолим непријатељем. Срби, браните свом снагом своје огњиште и српско племе.* ПРЕСТОЛОНАСЛЕНИК АЛЕКСАНДАР као ВРХОВНИ КОМАНДАНТ са СВОЈИМ ШТАБОМ преселио се у КРАГУЈЕВАЦ, одакле је издао, на основу издате прокламације народу 22. јула (4. августа) 1914. год, Војсци следећу НАРЕДБУ о објави рата: „ЈУНАЦИ! НАЈВЕЋИ заклети непријатељ наше државе и нашега народа изненада и без икаквог разлога насрнуо је бесомучно на нашу ЧАСТ и на наш ЖИВОТ. АУСТРИЈА, тај незајажљиви наш северни сусед, већ је нагомилала војску и учинила више покушаја да пређе нашу северну границу и да пороби нашу дивну Отаџбину. Њој као да је било мало, што смо ми могли годинама мирно да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из БОСНЕ и ХЕРЦЕГОВИНЕ, из БАНАТА и БАЧКЕ, из ХРВАТСКЕ, СЛОВЕНИЈЕ, СРЕМА и са НАШЕГА МОРА, кршне ДАЛМАЦИЈЕ. Сада је затражила највише, тражи нашу главу, нашу независност, живот и част Србије. ЈУНАЦИ! После сјајних успеха нашега оружја 1912. и 1913. године и државних тековина, које нам је признала цела Европа закљученим миром у Букурешту, Ја сам најискреније желео, да се Србија м Моји драги ратници у миру одморе и окрепе од силних ратних напора, уживајући у тековинама својих победа. Србија је била готова, због тога, да се на миран начин објасни и споразуме са Аустро-Угарском о свима спорним питањима. Али се, на жалост одмах увидело, да Аустрија не иде на то, да с нама преговара. Чак и да смо испунили све њене захтеве, она је била решила да нас нападне, да нас понизи и да нас убије. За то су ти СРАМНИ ЗАХТЕВИ АУСТРИЈЕ МОРАЛИ ДОБИТИ ДОЕТОЈАН ОДГОВОР. Ја сам их са презрењем одбио, уверен да ћете сви Ви ту срамоту, која је имала пасти на нас, бацити у лице ономе, који је покушао, да њом умрља сјај и славу нашега оружја. Стога сам Вас и позвао у ово ратно доба, да под Вашим победоносним заставама, и ако још уморни од скорашњих наших победа, станете опет на браник наше Отаџбине. Саопштење, које Вам сада чиним, јесте ОБЈАВА РАТА АУСТРИЈИ. НА ОРУЖЈЕ, Моји дични соколови! 2