Црногорка
ЦРНОГОРКА ПРИЛОГ „ЦРНОГОРЦУ“ ЗА ЗАБАВУ, КЊИЖЕВНОСТ И ПОУКУ.
БРОЈ I.
ЦЕТИЊЕ 10. ЈУЛИЈА 1871
ГОД. I.
Попутница "Црногорки".
Ко ће с тобом? ко пред тобом? Цриогорко дико инда ! Оку скоку, Гласу стосу, Завиди ти бисер вила. Је лн пјесиу запјевати, Да се ори небо плаво? Је л’ у колу поиграти, Да долинп тутњи здраво? Ји ли поћи? је ли доћи? Јс лп сваку пуку слоћи? Је л’ иои.етн пусто 6р'јеие, Да се впта ребра ломе? Је л’ домаћс пазпт’ ш.веие, С тврдом вјером војну своае? Ле лн нужу. је ли сину, На освету срце иаћн Иротив врагу, који грне Мил’ Завичај да и» тлачи? Је л’ и с»ма пушком бити? Ш' ханџаром касапити? И.Г у иужди барјак латит, Те злотвору зајам платнт, Кобни зајам, платит горко?... За сш.што си Црпогорко! Пођ’ и сада с иилим Бого* I Ведра чела, срца смјела, На иољану, г()е се уиа Огледају врсна дјело. Другарице и другови Причекаће радо тебе Покрај себе; Разшнриће брацзсе руке, За здравље те упитати, И с тобои се цјеливати л Ход’ у коло перје наше!„ I У јсдаи ће глас завапцт. “Ходи омо, ‘•'Да играмо!... да пјевамо! , Ти ии тиспи једре руке За пасове с обе стране. Па поскочи. Па заочи.
Црпогорко, красио Јоне! 11ек се бриКа, ссстре диве Твојој ијеош, тволе скоку, Тпоје душе, твојих прс», Бујие струјс чистом току. И иска се освједочи, Да Спартаика Цриогорка Ствара пјесму, кодои кроће, Тамаи као и Ирниорка. И нек виде: Она, која иожем ВЈада, Која војну иушке пуни, Која често љуто страда, Из кедара таинд труии, А у ватру јури. идс; Ииче спиу: “Грдо, јадо, „У лугу ш нојиш цр!ш! „ Ир’јети мужу, да 1ш жепско Футо о пас н,е»у пр|цт, Покажу ЈП зеру страхо, Од одова и од праха. Од хаицара .вутс зпијс, Од Турчниа ј’ крвопије; Та тн умјс свагђе бити: И иирисаи цз’јет у кши. II иа дому дома|шцо, И у муци јуначицп, И иеђ’ впЈам’ попос-вијз Лакокрнла, И врегснои тапко прссгн. П шјицом ситио вести, И подвпјат ПЈетеницо. И паЈити Једенацо, Иа п иакнуг пером згодио, И осјетит бЈагородпо, И нзјити чувства пр.ш. Чувстаа света. исунрЈа С»с и за свс Бог те доо. Дивиа, дичиа Цриогорко!... Бог те драги поиогао!
Ј ТчпА.l