Четврта архијерејска посланица : о Божићу 1928 : Божићна радост

5

нашег бића, какви би ми желели и требали да будемо. Зато се рођењу Христову радују и небо и земља, прости и. учени људи: анђели му певају, пастири му се клањају а мудраци га траже да му принесу своје поклоне. Како да се и ми не радујемо овој појави Богочовека и Спаситеља света, појави нове расе људи која се с Њим родила

по | '

И сада се цео свет највише интересује о циљу и суштини земаљског живота и о будућем — загробном животу. Решење ових питања је и у садашњости од пресудног значаја у толико више што и сада има људи који или не знају или погрешно поимају суштину, смисао и задатак како 3емаљског тако и небеског живота. Н.пр. неки мисле да је задовољство циљ и суштина живота; мисле: у толико се боље живи у колико се више забавља. Други сматрају живот кад кулук који не може да се избегне а који треба испунити до краја без радости, као што то чине осуђеници на тешке радове. Многи пак, не обазирући се на невоље и патње својих суграђана и не старајући се о њима, доказују да је задатак човека на земљи да се брине само о себи, да што више прикупи богатства ма у ком облику. Најзад сзи ови људи са оваким погледима тврде да су то најбољи циљеви и суштина земаљског живота. Кад се пак зна са колико је невоља и недаћа скопчан човечији живот, може се замислити какву тугу и незадовољство оставља такав појам о циљу и суштини његовој. Гако су људи удаљивши се од извора истине и порушивши морални закон не познавајући прави смисао и циљ живота, тражили други који није ништа друго него илузија и обмана.

На супрот овоме Спаситељ И. Х. поставља други идеал човечјег живота. Према Христовом учењу људи су дужни да теже савршенству, да буду савршени као што је Отац њихов небески савршен, да се њему уподобљавају (Мат. 5,48.), да се уздижу изнад свега пролазног те да сви буду синови Оца свог који је на небу (Мат.5,45). Даље, човек је дужан познавати Бога, јер је то живот вечни познавати јединога и истинога Бога и Исуса Христа кога је Он послао (Јов. 17, 3.). И напослетку сваки је дужан служити Богу и жртвовати се, јер „син човечији није дошао да му се служи, него да служи и да да живот у откуп за друге (Мат. 10, 45.); служити Богу и ближњима (Рим. 5,6—12, ; 15,2.; 1 Кор.9,19 и 22; 10,24 и 33.). Дакле циљ и су-