Четири бојне војводе

33

Чегири Бојне Војводе 3

љој заробили сву турску војску, па и самог заповедника турске војске Шукри Пашу. Њега су заробили наши славни ратпици, и тиме покајали погибију Краља Вукашина и његове браће, Војводе Гојка и Деспота Угљеше . . . Ту помоћ наша је Отаџбина пружила Бугарској братски, о своме „руху и круху", џебани и оружју, па су наши војници чак и дрва за огрев добијали из Србије, као зоб и сено за исхрану коња и друге стоке. А како су нам се, и чиме они за све то одужили? Мучким нападом на Брегалници, на Видовдан 1913. године, да би нам приграбили Маћедонију, коју смо јуначки од Турака тек ослободили били, и нападом 30. септембра 1915. године у леђа, да би нас, удружени са Аустријанцима и Немцима, сасвим уништили. Али су зато дочекалп заслужену и Божју и људску казну. Због своје претеране грабљивости, неверства и незахвалности, пзгубили су не само Једрене, већ скоро и целу југоисточну Маћедонију, коју су добили ратујући противу Турака, удружени с нама и Грцима. Кад су нас Бугари мучки напали на Брегалници, Војвода Степа је са својом Армијом јуначки бранио пиротски сектор (део нападног фронта), и много припомогао победи над Бугарима, да су у другој половини јула месеца 1913. године морали молити за примирје, а у брзо затим закључен је био и мир, јер је наша војска тада била, тако рећи, на вратима њихове престонице Софије. Када нас је Аустрија напала, у јулу 1914. rbдине, Војвода Степа је руководио пословима мобилизације војске за одбрану од изненадног на-