Човек и инвентивни живот

24 Божидар П. М. Ћурчић

улогом), да ли бисмо променили мишљење о проналазачкој природи биолошких остварења Извесно не. Јер оно што у овом питању одређује наш став није недостатак уверљивих доказа. Друга схватања најчешће прихваћена у науци имају далеко мање чврст основ. Томе је разлог што нас води мисао да у живоме свету не може бити техничке инвентивне сврховитости - изузев сврховитости људске интелигенције. И чине се нечувени напори да се чињенице натерају да уђу у оквир овога схватања. То би се могло прихватити једино ако би се могло доћи до непосредног сазнања о пореклу те биолошке инвентивне моћи. У томе питању личимо на оне који ће, и поред свих доказа који су о томе дати, одбити да прихвате животињско порекло човека, докле год не буду присуствовали преображавању мајмуна у човека.

| Вратимо се утврђеној чињеници која је битна тачка око које се окреће овај оглед, чињеници којој се физиолог, писац ових редова, стално враћа, и коме је она, што је више покушавао да је доведе у сумњу, постајала све очигледнијом: сем ако се то начелно не пориче, жива бића нам се чине слична механичким проналасцима, која се одликују обележјем сврховитости, исто онако као технички проналасци људскога духа.

Поставља се питање: треба ли одбити прихватање сваке могућности присуства других чинилаца у настајању живога света сем чинилаца физичко-хемијске природе, ако нећемо да изиђемо из области научних теорија7 И кад чињенице неизбежно захтевају одређено психичко начело које руководи и изумева, треба ли искључиво прихватити да могу бити у питању само привидности на које смо наведени неисправним аналогијама, као што је то бивало при погрешном тумачењу неорганскога света; Признато је да при објашњавању физичког света нема места прихватању присуства било каквог чиниоца неке друге врсте него што је област физичкога реда, супротно ономе што се у почетку чинило, путем проширивања чињенице нашега духа на физички свет. Пошто извесна моћ природе нашега духа није била откривена на делу у неорганском свету, а пошто је спиритуалистичка заблуда била призната, тако исто је и дух прогнан из дела живога света. Могућно је да ће нам се једног дана чиниоци који нису механички