Човек и инвентивни живот

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот 20

Пре но што бисмо наставили са идејом о инвентивној природи живога света, хоћемо да се задржимо на механичкој природи његових инвенција, како бисмо довољно подвукли да су порекло и природа феномена живота два одвојена проблема; да живи свет може бити само физичка хемија, а да при томе његово порекло не буде механичко. И управо је тај високи степен техницитета живога света оно што нас обавезује да потражимо његово порекло другде а не у самој механици.

У својим тежњама да садашње појаве живота сведе на физичкохемијске механизме, да смести живот, независно од његовог порекла, у оквир закона неживе природе, наука је до данас изванредно успела. Те тежње су веома старе, као и њихове прве тековине, али можемо сматрати да се са Лавоазјеом отвара тај пут који се од тада без престанка шири, и којим су сад скоро у потпуности кренуле биолошке науке.

Сводећи дисање на сагоревање чију је природу управо открио, и трудећи се да покаже како топлота коју одаје живо биће одговара по количини топлоти која прати исте хемијске реакције ван организма, Лавоазје п Лаплас су указивали да у животу постоји битно хемијска основа коју треба истраживати. Хемијска анализа је показала затим да су жива бића састављена искључиво из елемената неорганскога света, што је, уосталом, само последица начела одржања материје. С друге стране, енергија се у својим преображавањима кроз организам понаша као и у физичком свету: зар начело одржања енергије није формулисао један лекар, Кођеге Мауег, вођен посматрањима физиолошке категорије

Хемија живота се, својим небројеним синтезама, при свем том чинила битно различитом од лабораторијске хемије. Исто тако су и многи хемичари тврдили, у првој половини прошлог века, да живо биће располаже посебним силама и да никад нећемо успети да у лабораторији добијемо органски молекул на други начин до посредством живота. Међутим Убћег је добио синтетичку уреу (1828); затим је Вемћејо! синтезом других бројних једињења започео еру хемијске синтезе, која данас све више и више оспроава живоме свету преимућство које је овај уживао да би нас снабдевао најразличитијим сировинама влакнима, лековима; мирисима, итд. Данас више нема сумње да се хемија биљке разликује од хемије наших лабораторија једино по употребљеним методама, али да се обавља у истом пољу природних сила.