Човек и инвентивни живот

Сл

Иван Ђаја: Човек и инвентивни живот

УМЕСТО УВОДА

Један од најважнијих филозофских списа академика Ивана Ђаје, заправо круна његове филозофије биологије, Т'Ноште е! Ја ме шлуепиме (Човек и инвентивни живот), штампан је 1955, од стране париског издавача Расотаћу-ја. Ово дело је било започето уочи Другог светског рата, а завршено је тек почетком 1953. године. Тек 1982, у месечном часопису за теорију, критику и поезију — "Дело" (издавач: Нолит), публикована је ова значајна Ђајина монографија и то у шест наставака. Тако, књига “Човек и инвентивни живот", преведена од стране проф. др Божидара С. Марковића, објављена је у годишту "Дела" бр. ХХУШ, и то у свескама бр. 3 (стр. 125-141), 4 (стр. 102-111), 6 (стр. 117-143), 7 (стр. 117-144), 8/9 (стр. 207-215) и 10 (стр. 177-198). Предговор је написао Миодраг Максимовић, а одговорни уредник те едиције је био Јовица Аћин.

Но, и поред објављивања овог значајног списа професора Ивана Ђаје у споменутом часопису, широкој читалачкој публици је тај превод остао релативно недоступан. Управо из тог разлога, научници са Биолошког факултета Универзитета у Београду су се латили покушаја да у оквиру едиције “Монографије" објаве интегралан превод Ђајиног дела (преводилац: др Божидар С. Марковић; стручна редакција: др Лепосава Марковић-Ђаја), интегралну Ђајину публикацију на француском језику, и то уз одговарајуће коментаре: Уместо увода (проф. др Божидар П. М. Ћурчић), Предговор (академик Војислав М. Петровић), Белешка о писцу (проф. др Вукосава С. Давидовић), Философске синтезе Ивана Ђаје (проф. др Радомир 4. Ђорђевић) и Белешка о преводиоцу. Сматрали смо да ће објављивање две потпуне верзије ове Ђајине монографије (на српском и француском) истовремено омогућити свим заинтересованим читаоцима да упознају сву ширину и значај његових размишљања о природи и човеку, као и сву лепоту француског језика, на коме је цитирана књига по први пут објављена.

Истовремено, желели смо да уз ово бриљантно Ђајино дело презентујемо и одређене критичке осврте на схватања и мишљења аутора, иначе највећег физиолога - филозофа у историји Срба.