Чудан свет : роман

104 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

Ђоки први пут у животу на памет пало, како се по судбини пријатељство мења, како је он Кресовића свуда частио, кад је новаца имао, а сад овај за њега слабо мари. Ђока једе сланину, разгледа по соби, гледи на дуваре, на оно место где је млада Циганка седела, где му је стара карте бацала, а кад поглед баци на оно место где је Аца Таландур седео, тешко уздане, и суза му низ лице кану. Колико је лепа надања онда у срцу крио, колико 0сујећених надања сада!

И Кресовић снуждено руча, све нешто хила, шепртљи, па исплативши две холбе, дигне се да преже, пре него што су коњи зоб појели, па кад је готов, зове Ђоку да седне. |

Ђока је био човек поетичне нарави; он би сад, да није Кресовића, па да има новаца, овде |остао да разбија главу о процесу, да нађе кога који ће га тешити, коме ће доказивати да он има право а не Пецкошић, Па да има само своју ману торбу и ту би заложио; али сад баш ништа нема.

Тако дешператан седне на кола, па пујују. Кресовић неће да се разговара, већ једнако на десно, на куће гледа. Он тамо зато гледа, сам) да не мора на Ђоку гледати, да се с њим не разгфвара, јер како би Ђоку погледао, одмах би овајзапочео разговор, а Кресовић је рад да се сам ( свом послу мисли. Мисли се како ће Младена наерати да мора платити или он, или његов отац, им таст. И доиста, у мисли је толико напредан, да у до решења дошао, да он нипошто платити нећ/ — куд пукло да пукло; али ако би он отуда какоју штету доживео, онда тешко Младену и његфу оцу! Ђока је напротив мислио да Кресовићна десно на ПН Лала да тражи какав нов бирцз, где ће

такође за цимер, те не једанпут се ушао у такову кућу да тражи вина.

Кресовић је једнако снужден, смуан, као год и време. Снег се отопио, соника не, блато ве-