Чудан свет : роман

129 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ Е

на је преко 2000 форинти. Лисовић на то пристане, и још Вребала научи да при лицитацији нађе, форме ради, још једног купца, који нека да једну форинту више над проценом, а он нека да две више, па онај први после нек не тера даље, и тако може Вребало земљу за 1002 форинте добити. Вребало каже да он то врло добро зна, да је њега већ на таково што и г. судац више пута учио, и да не сме пофалити.

Дође дан лицитације.

Егзекуција је већ у сеоској кући,

Сви су своја места заузели. Ту је и Ђока, снужден, за њим сирота Ружа, дете, мали Милан на рукама, грозне сузе лије. Вребало и Канкало полажу 6 процената кауције.

Г. судац разглеђује се, тишина влада.

— Познато је да се данас продаје земља Ђоке Гроздића, фртаљ сесијона, фртаљ крчевине, све је процењено у хиљаду форинти. Ко да најви- |

ше његово ће бити; дакле хиљада форинти — ко да више»

Канкало:

— Хиљада и једна форинта!

— Хиљада и једна форинта! — Први пут... хиљада и једна форанта.... први пут.... други пут.

Вребало: — Хиљада два форинта!

— Хиљада и два форинта! — Први пут.... ко

да више.... први пут... други пут... ко да више.... други пут.... нико.... трећи пут!

Бубањ зазуји.

— Дакле, Вребало је купио сву земљу за хи- | љаду и два форинта, то јест, ако готов новац исплати. Вребало извуче шлајбук, извади новце и исплати. — Сад нек иде сваки својој кући.

Ђока давно није плакао, сад му се сузе роне; Ружа лелеком на небо вапије, чупа косе; дете ври- | шти; четник Ружу тура напоље, да не вређа уши |