Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 141

Уговорили су да Ђока иде сам у Беч, и то да га Кресовић на својим колима прати до Кикинде, а „оданде ће после на ајзлибану горе.

Сад само с Ружом још има посла, јер није баш ни лако Ружу за ту ствар задобити. Но после дугог ината и доказивања Ружа пусти Ђоку, а Ђока још од Руже искамчи две десетице.

Све је већ у реду, само да се путује.

Ђока је сасвим спреман; нов шешир, нове чакшире, јанкли, или управо шпенцли — све је већ на колима. Крећу се, Ружа им жели сретан пут; нико не зна куд путују.

У Кресовића су сада мањи сремски коњи, али пуначки и брзи. Возе се као у сватове. Путем виде путујуће Бачване, ови им се ругају како мале коње имају; други хвале како су ухрањени; трећи шаљиво примећују да су с тога тако округли, што их састраг ногама туку и сабијају. Код сваке чарде стану и пију; Кресовић да тога нема не би ни возио.

Тако доспеју до Кикинде, и то баш до самог ајзлибана. Мало су зарана дошли, морају чекати, па сврну у бирцуз и часте се. Ђока изађе мало у авлију, а кад онде, а он види два сељака, који су га уочили. Сељани приђу к њему, па га поздрављају: Добро дошао, пријане! — па се рукују са Ђоком, а овамо баш људи. Ђока се упрепасти откуд ти људи да се с њим рукују, па поплаши се неће ли га поробити. Уђе унутра, изазове Кресовића да види те људе; Кресовић одмах, како их види, позна да су Бачвани, те умири Ђоку а и Ђока на послетку држао је да су они у његовом селу на косидби били, па му одмах одлане.

Исплате, па оду ајзлибану. Ђока гледа шине, куца их петом, чуди се како ће се на њима путовати. Сирома; још није никад видео ајзлибана. Гледи тако разне справе, дође до једне локомотиве, мери точак, куца, да види је ли дрво или све од гвожђа, уши наклопи на точак и увери се да је све од гвож- . ђа. Малочас, опет, нагне се на клонтер, разглеђује, али ето ајзлибан где се пуши, већ долази, већ је ту.