Чудан свет : роман

ЧУДАН СВЕТ 145

Врата се отварају, Ђока је унутра. Мал није ослепио од велике светлости и богаштине. У соби све од саме свиле и кадиве, велика огледала и контрафе у златном оквиру, на све стране тешке златне ројте.

Цар је у самом злату. Како Ђока три корака напред, а цар му да знак да стане. Ђока клекне, а молбеницу држи у руци, цар приђе, па му прими молбеницу, повуче се натраг, па чита; одједаред громким гласом рече: „Биће", па да руком знак да излази. Ђока најпре метанише, па са трепетом устане и изиђе.

Ђоки зној са чела лије.

— Хајдмо сад брже, јер има и други који милости траже.

Отиду у једну биртију.

Да дођемо најпре начисто. Та палата била је палата неког зјело богатог грофа, а тај цар није нико други био, него грофов катана. Лепа, велика људина преко хвата висок. Тај пријатељ живео је врло добро с тим катаном, па се договоре да се катана обуче у најсјајније хаљине, па ће Ђоку као цар дочекати. Шта зна сирома Ђока како се ко облачи. Зато ће они после две десетице у Ђокино здравље утући.

Сад су у биртији Ђока и пријатељ. Ђока је од трепета готово ослабео, најпре мора коју чашу попити, да се поткрепи. Дође Ђока к себи. Пријатељ га ослови:

— Но, како ти се допада наш цар, како те је примио» у

— О брате, каква је људина! Ми код куће немамо ниједног таквог четника, као што је он; ал није ни чудо, кад сва порција у његове шаке иде! Па какво је то руво на њему — сав је у злату! Па каква је то соба, какви полилеји, да их ни у каквој цркви нема — не могу ти све ни казати, јошт ми глава бучи.

— Па шта ти је рекао

— Кад сам клекао, а он ми молбеницу узе

ЧУДАН СВЕТ 10