Чудан свет : роман

6 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

дош и девојка коју његове ђаволије очарају. Али треба видети Петра још и сад у колу: то ситњење "и саплетање нога, то надражљиво подвикивање, те дивне носкочице, на извијање, савијање, па те његове свилене, мало коврџасте косе, лепо савијени бркови, лукаве, примамљиве зекасте очи, једном речи, Петар Кресовић је и дан данашњи још прави хирош. Па још га и у друштву стари јем воле, јер је весељак, прошао је света, па зна ваздан приповедати, каткад им мора по читав сат талијански говорити и певати.

Стојко Пушибрк био је много старији од Кресовића, озбиљан, разборит, само су му многи то замерали што преко јего против спајилука ропта. :

Ђока Гроздић, средњег доба човек; од оца је наследио два фртаља сесијонала и фртаљ крчевине, и још један виноград; али један фртаљ је већ продао, па шта више и виноград, мада радо пије. Сад је већ јако задужен, па продаје крче вину. Али, додуше, Ђока кад има новаца, па да колико њих у биртији за једним столом седе, све сам ће плаћати, све их редом нуди, нагања да пију. Дође кадикад и жена му у биртију, па га увреба, баш кад бирташици петицу пружи да плати, а братија наздрављају му, а жена удри најпре у псовање, а после у јаук и запевање; но братија дају Ђоки за право, па жена мора безуспешно кући. Иначе је Ђока Гроздић добричина, неће никог увредити. Лице му изгледа — како да га опишем —_- тако као кад какав весељак човек кија: обрве увек јако уздигнуте, а јабучице растегнуте. Кад није имао новаца, а он на кредит је пио, а кад није имао кредита, он увек се нађе у послу где се вино отаче и вози, а и људи су га радо имали и дозивали га, јер није био џандрљив.

Ето, такве су вам биле делије што сад с Дерентовљевим пију. На њима су биле хаљине