Чудан свет : роман

12 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

— Браћо драга! Пре нег што ћемо пити од овог вина, и пре нег што ћу вам напити, да знате Какво вино пред вама стоји. Доста је, кад вам кажем, да је са Чворкова брда; Чивут ми је нудио одма' осам форинти за аков. Може га цар пити спаси Бог!

Сава испија.

— Бог те живио, баћа-Саво! Ово је баш вино, да му пара нема! И оно прво добро је, ал бадава! Овоме није ни слуга! Та не треба више — само кад је са Чворкова брда! Уф! Ала ћемо се веселити,

кад постанеш кнез! — рече радостан Гроздић. — Но, ово је баш вино! —_ упадне Кресовић. — Томе нема замерке! — дода Пушибрк.

— Па да знате, баш петорка од овог вина потрошиће се, ако ред са собом донесе, да ја постанем кнез — Сава рече, погледи покрај пенџера кроз чашу вина, попије, брка не оквасивши.

Тако исто и остали сви за њим.

Сад опет Пушибрк започиње.

— Све је добро, баћа-Саво, само једно те још молим: немој бити већи пријатељ спајилуку него селу. Како ћемо живити без пашњака, ако нам одузмуг Нећемо имати ни овце ни вола; само пази да нам какова наша писма код суда или фишкала не пропадну.

— Брате слатки, суд ће то најбоље знати како ваља свршити. Та шат и нас Бог и добри људи не оставе, ал и ми морамо што је чије признати; а писма, знам да баш неће са моје кривице нестати.

— Но јошт једно ми се по глави врзе; ти рече, да се са мном опријатељиш. Ма добро, ал' прости опет, што сам неку роткву чуо, и то јошт пре бербе, да твој Младен већ има девојку, и опомињем се добро да си пређе и сам казао да Младен већ има цуру; па како се онда слаже, да твој Младен узме моју Јелку — то баш не разумем.

— Баш, Стојко, чудим ти се што не разумеш. Та већ цео сокак и цела планина зна да мој Младен твоју Јелку бегенише; и ја сам нисам одма' ве-