Школски гласник

ШНолсНп ГдасппН ЛИСТ ЗА ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ..

Бр. 2. У Новогд Саду. 31. јануара 1908. Год. I.

САДРЖАЈ : Рад среских учитељских зборова. — Одношај Педагогије према Психологији. — Тежње за преображајем школе. — Педагошки преглед (Русија). — Школа и настава. — Учитељство. — Практичне обраде: Појам о вишеименованим бројевима. — Прича о Јосифу. — Извештај о школама у темишварској епархији за 1904—1905. год. — Из школске самоуправе: Нове тековине. — Седница ЕШО. бачког. — Седница ЕШО будимског. — Преглед књига: Од чега болује Матица Српска. — Белешке. — Нове књиге. Одговори уредништва.

Рад среских учитељсних зборова.

Наврпшло се десет годпиа како постоје сресгш учитељсгсп зборовп. То је већ један низ година, у којем се могао један известан рад показати одговара ли сврси или не. У добу тсме, ва среским учитељским зборовпма пала је многа лепа мпсао, израђен је многи добар рзд, али све то имало је само у толико утицаја па опгпти нага просветни рад, у колпко јв поједпнац прихватпо по неку од тпх леппх мисли и добрих радова, и држао си тога у своме раду. Везе и целгше у томе није било нпкакве. То је сасвпм природно, јер ни сами зборовп, а ни позвани други чиниоци, нису истицали потребу, да се тај рад веже у целину, да му се да опгати значлј. Сав тај рад пмао је локалну вредност, па и та вредност сводила се на лично симпатисање поједтшца, по неком од прихваћенпх предлога или иа несимпатисање с дотичном ствари. У таким прилпкама поникли су по негде и једнострани појмови, да рад у тим среским зборовима нема у опште вредности, или бар да није потребно трошитп време и новац на две таке седнице, него је доста и једна годигање. Кад знамо сви, како је досад текао рад у тим зборовпма без заједничког плана и споразума, онда нпје ни чудо, што се појавпла у неколпко апатија у раду тих зборова. Но одрећи вредност тпм састанцима и зборовању, не може се; не бп

бпло ни исправно и могло би се. означптп као мпшљење несувремено, ненапредно. Учптељство свију просвећених народа, па тај начин развија свој рад у корист своје самосталностп, својег упапређења, унапређења наставе и народне просвете у опште. Како би ми могли доказ ;ти, да кле, да така усганова само код нас не одговара сврси, кад она користи свима другима. Сама установа, дакле, не носи на себи одговорност за мање повољан успех тога рада, него ту одговорност носп на себи начин којим се распоређује п сгвара тај рад у зборовима. Држимо, да би требало у самим зборовпма порадити на томе, да се томе помогне. Помогло бп се онда, кад би рад свих збо рова пмао везе међу собом. Та веза могла би се тако постићи, кад би зборски управни одбори споразумно радили. То би се већ и сад могло отпочети, алп упоредо с тим требало би да зборови споразумно донесу одлук^^, којом ће умолити вигае школске органе, да омогуће састанак свију ереских зборова. Впгаи гаколскп органи могли би поједина важна питања издати на мпгал>ење зборовпма, но после исцрпног претресања тих питања у зборским седницама, ваљало би да се одлуке појединих зборова, потов) изнесу на коначно регаење у заједничкој седници свију зборова. Тек то регаење пмало би своју коиачну стручну вред-