Школски гласник
Бр, 4.
Канве дужности везују политичне општине, као издржаваоце вероисповедних школа? (Свршетак.) Издатци за издржавање вероисповедних школа-и берива учитељских имају се узимати у ирорачун пол. општина и онда, ако се овај поступак оснива на самој пракси од 1868. год. и ако ову праксу жели политичаа општина, да и еа даље задржи. (Наредба Мин. унутрашњих дела Бр. 53200 ех 1888), Од оних вероисповедних школа, којима је пол. општива на основу праксе још пре 1868. год. давала годитњу припомоћ или се старала о потпуном издржавању, ва основу наредбе Министра унутрашњих послова Бр. 17992 ех 1891., може припомоћ или цело издржавање одузети само овда, ако би на место вероисповедних, отворила општинско-комуналне школе. Са овим министарским наредбама, које се оснивају на донесеним законима, ради смо били упозорити како поједине општине, тако и учитељ р тво, у добу процесања, да у свима оним оиштинама, у којима су школе вероисповедног карактера. а издржавају их на старој н -авној пракси пол. општине, — да оне не доприносе извесна издавања као припомоћ, него да су оне Фактични издржаваоци такових школа, и да учитељству које ради на таким школама, оно што закон прописује, дужне су дати пол. општине. Ако би политичне општине као издржаваоци школа, одбиле своје учитељство са односнам по. траживањем, те ва основу закона и горње ми. нист. наредбе, донели одлуку о томе, да не желе више из својих извора издржавати вероисповедне школе, него да ће на место ових отворити општинске, на које полит. општине имају права, обраћамо пажњу учитељства на ове две чнњенице. Саставни део учитељске плате, који се датирајош од најстаријих времена, као: учитељеке земље- учит. станови и школска здања, у већини наших општина, убележеи је овај носед на име црквених општина, који је пре тога био убележен у грунтовници под именом в 8сћц1рГапЛ". Ко је тај посед дао, то је споредно питање, ма да га је дала и сама политична општина. Са овим иметхом као и са учитељским местом, не може располагати политична ошптина, јер то вије њезин посед, већ је то својина оне вероисповести, којој је исти уступљен на уживање.
Учитељска места, школска здања еа учит. становима, већиеа је наших црквених општина, убележила у грунтовници тај посед на своје име, те је она над твм поседом неограничени господар, чим би политична општина на место вероисповедни школа, отворила комуналне школе. У ервом случају остаје стечено право учитељ ч према црквеној општини, а у другом реду према политичној општини. И кад црквена општина као поседник целокупног школског иметка, неби дала ни само школско здање пол. општини, дужна је онда, да се она постара о издржавању намештених учитеља, а како јој остаје целокупан иметак, то уз принос малпх материјалних жртава, може да ирими на себе издржавање вероисповедних школа. У овоме случају морала би цркв. општина дати она берива, која прописује нови школски закон, или да у одређеном времеву уз приказ свог имовног стања, затражи државну припомоћ, до које се не долази тако лако, као што неки мисле. Ако би политична општина из свог годишњег прорачуна брисала ону своту, коју је сваке го дине уносила као припомоћ, или за цело издржавање вероисповедних школа, у том је случају дужна одма уврстити у свој прорачун ту своту, која је довољна за издржавање ново подигнутих комуналних школа. А како су учитељи као званичници на своја места доживотно изабрани, то је у смиелу XXVII. зак. чл. од 1907. год. дужна старати се о њиховом издржавању и из својих ередстава ставити им у течај за исплату сва она берива, која им припадају по томе закону. У смислу горе реченога, пол. општине су издржаваоци школа, а цркв. општини дотичне вероиеповести, остављено је право располагања и право надзора над тим школама; а у смислу закова, вероисиоведним школама сматрају се само оне школе, које су евојина извесне вероисповести и које слободно располажу са евојим школама, дочим оне школе. које издржавају политичне опшгине, као своју својину и стоје под непосредним руковањем пол. опгатине, ако им је и дат вероисповедни карактер, сматрају се као општинске школе. Једном окружницом од 10. окт. 1868. Бр. 17663. која говори о вероисповедним школама, министар просвете нод тим именом разуме само оне проеветне заводе, који припадају једној вероиеповести, па ма се они издржавали из прихода и иметка политичне оппггине.