Школски гласник

школски глдсник ЛИСТ ЗЛ ШКОЛУ И УЧИТЕЉЕ.

Бр. 5. У Новодо Саду, 15. (парта 1908. Год. I.

САДРЖАЈ: Заједничка седница срееких учит. зборова. — Тежње за преобрашајем школе. — Одношај педагогије према психологији. — Школа и настава: Бугарска. Енглеска (Нов школски закон). — Учитељство: „Учитељека књижница". Учитељи посланици. Удружење учитељица у Хрватској. — Практичне обраде: Плетење женске чарапе. 1 — Школска еамоуправа: Једно решење Школ. Савета. — Преглед књига: Најновије Мојманово дело. — Белешке.

Заједничка седноца бачки^ срескиђ учитељскиЈ$ зборова.

У 1. бр. „Школ. Гласника" озчачили смо у главном недостатке, са којих рад среских учитељских зборова, није оно што би требао да буде. Затим смо истакли потре б У< да се омогу^и састапак свију среских зборова. Међутим је епарх. школ. одбор бачки, позвао сомборски срески учитељски збор, да се споразуме са ст. бечејским и новосадским среским учитељсхим збором, у иогледу заједничког одржања јесењих седница свију учитељских зборова бачких. Ово је добра ствар и учитељство треба да је прихвати са пуно воље за рад. Све добре снаге из сва три збора, треба да даду полета овој установи, а епархијски школски одбор мало иницијативе, па и ако споро, ето, долазимо до таких важних установа, ипак ће се доћп једном на онај пут који су учитељи већ давно означили као једино правилан. Но овака установа тражи и своје оз биљпе раднике; тражи сувремен правац, цч да одговири ономе резултату, који се од ње очекује. Сомборски срески учитељски збор, којем је поверен сазив ове заједничке седнице, изнео је предлог: да у тој заједничкој седници један члан старо-бечејског школског среза прикаже ирактично један методски рад, остале шк радње по један од чланова осталих срезова. Осим тога, евентуалне иредлоге да може иодносити сваки школски срез односно његови чланови.

Поводом овџга износнмо за ранијесвоје мишљење у томе. Нигде не постоји пракса, да се на тако опсежним зборовима приказују обичне практичне радње. Томе су многострани разлози, а најзначајнији је разлог тај, што оваки многобројнији заједнички састанци немају у првој линији ту задаћу, да јачају и шире лични индивидуалитет неког доброг методичара, него је њихова задаћа да говоре о питањима неког методског принципа био стари или нов. Нрема томе о некој практичној радњи, само би онда могло бити говора на таким сасганцима, ако је у питању прихватање неког реалнијег методског принципа у појединим наставним гранама. Тада је потребно да реФерент тога питања и практичним приказом упозва слушаоце са добрим или лошим странама неког методског начела С тога и ако смо увек за то, да се у учитељским зборовима локалнијег значаја, негују и практичне обраде, у овом случају нисмо тога мишљења, осим где треба дати рачуна, или упознати се са неким новим методом у настави. Истичемо, дакле, да те заједничке седнице не треба да стану на становиште практичних радова, а начелна иитања да поставе у другу линију, него треба да учине обратно. Мислимо да би требало овако извести тај рад: У унутрашњем уређењу школ-