Школски гласник

Стр. 98.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

вити по свима научним гранама, ие мање је важна и друга тема „0 задаћи и сврси Савеза Словенског Учитељства" међу учнтељима. Резултати обе расправе, имаће да створе једну стварну делину, која својом језгровитошћу треба да иоведе тај просветни рад заједничком процвату опшге словенске народне нросЕете. Тако културно дело не може имати неиријатеља. А свима нама, који смо чланови велике словенске заједнице служиће на ђшнос и дику такав рад. За значај тога покрета ирво признање припада прелагачком духу браће Чеха, а за успех у томе раду, сваки ће жњети онако, како буде неговао поверени му талант. Топло ноздрављамо мисао тако племенита рада и ж^лимо стварна успеха! Р. Тежње за преображајем школе. У корист преображаја школе, постоји један педагошки захтев, који се све јаче истиче. То је саморадња ученикова у настави. Ово вије нов захтев, још од ГГесталоција се развијала иедагогија с тим захтевом ГГа ипак, тешко да се на икоји захтев тако мало пази као на тај. У првој линаји сматра се као сметња томе, опсежност нрописаног наставног градива ; и заиста кад човек проучи наставне планове, разумеће, да је тај при^овор оправдан. На западу држе, да ова претрпаност у наставним плановима води специалисању. Наставне планове праве обично стручњаци и т© они, који се баве што је више могуће са мање струка или само једном, Ови обично те своје струке или ту једну сматрају за нарочито важну. У педагогији се све више негује специалност; ако с,е пеко бави са више струк& или грана педагогије и њених помоћних наука, држе га за површног. Но лајпцишки учитељ 1лШ§е вели: „За израду наставног плана само је онај способан, који је у стању да прегледно ухвати цео наставни рад, који уме да оцени сваку поједину струку према вредњ сти и значају, а осим тога све појед^ности наставног градива са ђачким

очима да посматра." Ко је у дугогодишњем педагошком раду присвојио такав преглед и таку проницавост, томе се може веровати, да ће умети водити рачун о свакој иојединости, која се тиче наставног градива; а тих појединости има много." Наставни план сам ио себи, трсба да буде само правац за избор, сређивање и обраду наставног градива; у иојединостима, колико је потребно, треба да се сам учитељ испомогне носебним списима. На крају је ипак учитељ ту, који треба да помаже захтев у погледу саморадње; наставни план само ствара прилике. Учитељ треба да је за леђи наставном плану и да бира из њега згодне појединости; а баш највише се у томе греши, И у самом наставном поступку има много погрешнога; даје се много, а у ствари мало може да се обради. А обрада наставног градива је главно; у томе треба ученик да се упути да буде с&м свој учитељ. Како ли се многи учитељ тешко одваја од извесних операција у рачуну, па ипак дође до искуства у повторној школи, да се сва она спрема, која се на силним рачунским примерима вежбала, опет изгубила. „Ко хоће умно самостално да ради, мора бити способан да сам себи истакне наставни циљ, сам да изнађе мисаони пут и да означи поједине делове циља, које поступно треба да постигне (Ти11:§;е). Он мора прпродним путем еамостално стећи известан метод и технику у раду. Напротив, питање учитељево сувише прави дете несамосталним; смета му да само изналази пут и да примењује средства, којима ће доћи до циљч. Учитељ треба много више да изазива питања и да указује пут којим ће се доћи до одговора на та дечја питања, али и опет дете само треба да иде тим путем. Изнад свега ученику треба дати маха, да пита о ономе што још жели знати; тако ће пазити на онај пут, који га води циљу и тако ће сазнати средства, која су му потребна да сазна жељено. А ако је настава тако удешепа, то не треба ученик да се служи само речју, него и радом и цртањем; поред наст, ве у цртању, треба да у наставном плану добије места и рад. Радом и настаеом у цртању буде се и негују и основе