Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК ЛИСТ ЗП ШКОЛУ И УЧИТЕгЉЕ -

Бр. 10. У Новодо Саду, 31. (паја 1908. Год. I.

САДРЖАЈ: Наше учитељеке школе. — Примери за проучавање ђака, од др. П, Радосављевића. — Вокална музика од ЈГ. Терзиног. — Школа и наетава: Буџет минист. просвете. — Учитељство: Конгрее словенског учн-* тељства у Прагу. — Срби учитељи на конгресу у Прагу. — Скупштина немачког учитељског удружења. — Из школ. самоуправа • Школска Уредба. — Срески учитељски зборови : Седница темишварског учит. збора. — Практучне обраде: Година и годишња доба. — Извештај о школама у епарх. темишварској. — Листак: Из учитсљских писама.—- Белешке.

Иаше учитељске школе. I.

У прошлом броју „Школ. Гласника" донели смо чланак о учитељским школама, што је изишао у ускршњем броју „Србобрана." У том чланку цуно је тешких замерака, но на жалост, с неком изнимком, све су те замерке истините. Као резултат свих приговора излази, да је на учитељској школи кривица због свију оних непривилности, које још увек постоје и еметају ризвитку школе и народне просвете. Нема сумње да у томе треба тражити један важан узрок нашем школском застоју. али ако се тим узроцима стану тражити основни почетци, онда ту неће бити еа првом месту погр^шка учитељских школа, јер какве смо их ми створили, онаке су. Све наше школство носи још увек обележје, да је „школа сестра цркви" ; под у тицајем тих сродничких веза, школа и мала и средња и виша, мора да рачуна са извесним обзирима. А како са судбином наших школа увек управљају или клерикални духови, ијш они који мисле да су неког наиредпијег правца, а у ствари их води по неки клерикални дух, то није чудо да се школа оставља увек у потчињеном положају. Но самим природним развитком људеког друштва, данас су задаће оба поменута чиниоца промењене. Некад је просвета потицала из цркве, управо настава је била усредсређена у религији, Ду^им временом

и развитком друштва, настава је стала на самосталпо поље и релпгија је постала помагач њен. Д«нас се с тим мора бити на чисто и не стављати наставу у службу религије, него религију у службу наставе. Но невоља је. што ни у пређашња, па ни стара времена, ни;е значај тога рада схваћен правилно. Са религијом идентификовао се клерикализам и тај је сметао не само просвети у ширем смислу, него и самом унапређењу религије. Он и данас смета и ако је зватно ослабљен. С овим чињеницима мора се бити на чисто, па ће нам бити јасно, зашто су наше учитељске школе још увек на непра вилном становишту у вршењу своје задаће. У нашим учитељским шк лама још увек је тежиште, у снреми учитеља за црквену службу, за то се и може догодити да младић, који је иначе врло добар у науци, а слаб у појању, не добије оспособљење учитељско, као што је то и прошле године било. Овај крајњи несмисао, изгледа да је већ и позваним чиниоцима са зрео за реФорму јер је баш у томе прошле године нокушао главни школски референт неки правилнији излаз, али док се у томе одлучно не поступи неће бити потпуно правилна излаза. Нрви корак био би, дакле, да се учитељска школа еманципује од тог клерикалног духа. Ма какве напредне мере да се прихвате, неће бити ствирна уепеха, дпк