Школски гласник

Стр. 170

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 11.

Ностављање учитеља не може зависити од његове вероисповести; од њега се не сме тражити ни еуделовање на службама божјим, ни настављање у недељним школама. Религијска настава не сме бити конФесионална, а мора се оснивати једино на читању и тумачењу библије. Осим тога деца се могу настављати с дозволом родитеља у нравцу дотичне конФесаје, а на трошак дотичне верске општине. Ниједан учитељ не може бити приморан да предаје веронауку, сваки може преузети неконФесионалну наставу у рслигији, коме школска власт то повери. - Треба још знати, да је ту основу израдио један бискуп, у свему Енглез.

Учитељство. Конгрес словенског учитељства у Прагу. Лист „Учитељ" иише : „Ако би дошао на овај конгрес (у Прагу) већи број српских, хрватских, словенских и бугарских учитеља, могао би се но допусту времена у Прагу продужити рад започет на првој југословенској учат. конФеренцији одржаној у Београду за трчјања евесрпског учит. конгреса. Даворин Трстењак пише у „ТЈет! Тотапви" : „Препоручујем браћи. да дођу у што већем броју у Нраг. Буде ли нас доста, можемо се одмах у Прагу дпговорити, кад ћемо држати свој учитељски конгрес, о чем ћемо расправљати и како да се ујединимо. После расправе о националности и њезином неговању, могли би рас ирављчти о слободној школи. То је питање тако исто знаменито за нас Славене, који ћемо се у Прагу састати, као и оно нрво, а све нас јед нако занима. То је уираво горуће иитање. Враћа Чеси су о том највише писали и размишљали па би нам могли помоћи да то питање што више и што лепше осветлимо. Тако би идеја о сло бодној школи у нама ојачала, а ми бисмо је код куће ширили све даље и даље, а нанокон бисмо основали друштво Слободну Школу. Ако се не би нико понудио, да расправља о слободној школи, то сам нриправан ја расправљати о њој. Има ли ко згодније питање за наш конгрес, нека изволи то објавити и нека се ириправи за расправљање свога питања. Најбоље ће бити, да на конгресу одлучимо, о чему да р^справљамо. Време за наш конгрес мора да се нађе. Ако не буде друге, могли бисмо конгрес држати у вечер.

Нека отпане у то име једна вечерња забава. То би био само добитак. Могли бисмо се договорити, на да ми Хрвати, Срби, Бугари и Словенци путујемо заједно у Праг. На том нуту бисмо имали много прилике, да се упознамо и да се колико је могуће, договоримо, што кемо и како ћемо у Прагу. Већ то заједничко путовање била би нека врста путујућега учитељскога конгреса." * Пољски „Савез народног учитељства у Галицији" одушевљено се одазвао нозиву да суделује на конгресу и обећао је доћи у великом броју. Пољски учитељи хоће да судеЛ УЈУ 0 У Р а ДУ конгреса и пријавили су се појединим секцијама. Бо сна и Херцеговина. Срп. Учит. Удружење одржаће главну скупштину у Мостару 27. 28 и 29. августа о. г. но ст. К. Оеим административних и организ. послова, расправљаће се на скупштини о „Данашњем положају срп. учитеља у Босни и Херцеговини." Удружење учитељица у Кракову прославило је 35 година својег опетанка. У дугогодишњем свом раду може се нохвалити знатним моралним и материјалним уепехом. Имање му изноеи 211 .904 К Чл ница има 526. Удружење има своју књижницу са 12.305, из ње је прошле године издато на читање 45.000 књига. Друштво има евоју кућу у Кракову, у којој налазе заштите и неге чланице које дођу у мировину.

Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пеји+1 — Сарајев . Прва лекција. (Свршетак.) Претрес. — Колко треба времена да земља оби ђеоко сунца? — Но чему судиш даземљатреба годину дана, док обиђе око сунца ? — Шта закључујемо из тога, што видимо исте звезде на небеском своду после Iодине дана ? А шта из тога, што видимо да сва небеска тела путују од истока на запад? в.) Сад треба да дозрамо, како земља обилази око сунца. Иде ли земља око сунца на махове од времена до времена, или носкакује, или се може бити мирно креће у једној равнини.